Školski list

— 366 —

У другом делу овога одсека најпре су стављене: Две највеће заповеди и нова заповед, а затим 15 моралних ириповедака, од којих оу многе из нређашњих букварова и читанака и из бисера и драгог камена пренептене, као: Будите мирољубиви; не свађајте се; две козе; говори истину; не лажи ; „«о вара зло прође; држите своју реч; лупеж, два циганчета, чворак; Бог све види. А друге су нове, као : Бежи од рђава друштва (40.); ко краде зло прође (41.); крадена јаја (42.); котарица јабука (45). Неке су од ових прииоведака двоетруке, са представом два сродна догађаја, од којих у једној се о мушком, а у другој о женском детету нешто приноведа, а у свима су очигледно представљене најкорисније поуке, које ће децу од зла чувати а на добро упућивати, и које ће им највеће благо у животу бити. Одсек се овај завршује са три пиза одабрапих но азбучном реду сложених пословица, за учење и писање. Трећи одсек садржи у себи поуке о човеку. Оп се простире од 49—73. стране. Наслов би за овај одсек могао бити: „Човек." — У првом чланку овога одсека последња тачка чини нам се да није правилно изведена; јер обличије Божије у човеку—по науци св. цркве наше,— не састоји се у лепоти лица, него у врлинама срца и душе и у светости воље и богоподобиости којој човек може тежити, и у снособности умној за нримање највиших истина о Богу и о вечном спасењу: (види пространи катихизис и кратки катихизис стр. 7.). У чланку: створ човечији (стр. 49.), нодкрала се ваљда случајно нравописна погрешка: „у љуцком телу" место „у људском телу." — Иначе је и овај одсек пун прекрасне поуке за децу. Из њега се упознају деца са човечијим теломи овога деловима и употреблењем и са најглавиијим правилима за чување здравља много боље него из других мепи познатих наших и туђих читанака; види се да је вештак и зналац науке о човеку и познавалац ирироде дечије ово написао; стихови нашег најславнијег песника Змаја Јована Јовановића нред онисима: Очи, ухо, уста (51., 53., 55.); нитања (57.) и срце (59); дају овом одсеку живот и особиту васнитпу снагу а сходпе загонетке (53. и 56.) бистре разум и оштроумље дечије. Приповедка: „Здравље је иајвеће благо" (стр. 60) очииЈедно нам пред очи ставља истину свога наслова, а одмах затим долазе најважније лекције из дијететике, које би ваљало не само деца да проучавају, него и учитељи и други одрасли људи, и ваљало би да о њима често свештеници у цркви, а лекари