Školski list

— 365 —

ришта, а свуда се напомиње шта се има где радити и како се имају ту ученици владати (од 9—17. стр.). Затим (од 16—25.) долази опис цркве; уиутство «а владање у цркви; иоуке о достојаом светковању иедеље и о нразнидима, о „отцевима" и „материцама," и три народне несмице о Божићу. У првој песмици ваљало би за избећи неприлике, да се други стих измене овако: ^Носи сува злата ," а у трећој песмици трећи стих овако: „И но њиме три свезчице цвећа." Разумнији родитељи и на дому тако дају ове песме учити, а у п1коли би се то свакојако морало само овако а не другчије читати и учити. — Особито је високим хришћанским духом задахнут оиис порте и гробља, са буђењем наде на вечни живот, а томе су опису још придодате и две лепе народне несмице о праведном суду Божијем. (24.) Део одсек завршују осам загонетака о училима и о цркви. Други одсек могао би добити наслов: „Деца и родитељи." У њему се (од 25—48. стране) садржи богато градиво за унутарње носматрање, за образовање свести и унутарњег чула, за упознавање отношаја дечијег према родитељима, браћи и сестрама, друговима и другима људма. То је управо елементарна и најбоља етика за овако малу децу, а уједно и најзгоднији путоказ за учитеље и родитеље, како им ваља с децом поступати и каква начела деци из ране младости у парав уливати. Срећна ће бити од сада деца наша, ако им учитељи буду хтели и умели света начела што су у овом одсеку брижљиво сакупљена и изложена, с вољом и одушевљењем у млађану душу њихову уливати. Најглавнији су предмети у овом одсеку : „Деца и родитељи. Како се брину родителзи? (стр. 26.) Како учине деца радост родитељима; браћа и сестре (28. и 29.); старешине и млађи; деца и млађи (31.). У првом делу овог одсека су по избор лепе приповедчице, као: Болна мајка (26.); захвално дете; добри син (27.); добра сестра 29.); учтиви и неучтиви (32.); буди послушан; мило дете; свети Никола(33. и 34;)из „Школског Листа" 1859. три ноздравља од П. Деспотовића (28.); две народне песмице о сестри и брату, и три краљичке песме (стр. 30.). — Народна песма „Жајка св. Петра" (35.), по мњењу мом, никако се не би смела у читанци налазити, нити деци за учење задавати. Њу би дакле ваљало свакојако и из ове читанке изоставити. На против врло су добро стављена: Дела милости и науке из св. писма (стр. 35. и 36.), као и песма „Завет," коју је много боље по овом тексту читати и певати, него по досадањем у будимској читанци Ш.