Školski list

— 383 —

И овде су додане песмице о зори (120 и 121) и загонетке о светлости и мраку; о сунцу, месецу и звездама; о дану и ноћи, недељама, месецима и годинама (123). Завршује се читанка са познавањем Творца из природе и са доказима о свемогућности, свезнању и милости Божијој (123—124) и са две иесмице (125) које побуђују децу на молитву. Читанки је придодат садржај који показује на којој је страни који предмет, и две странице са образцима за цртање. Ово је кратки управо летимични преглед богатог садржаја ове наше нове чнтанке, коју приказујући учитељству и општинству српском, честитамо школи и народу нашем, што добисмо ову у сваком ногледу ваљану и за наш подмладак велекористну народну и школску књигу, а много заслуженом писатељу захваљујући на овом дару, молимо га у име учитељства српског, да нас идуће године усрећи са Читанкама за трећи и за четврти разред, а по времену и за внше разреде српских народних школа, у којима ће бити и одабраних предмета из реална знања и градива за граматичка и стилистичка вештбања, и желимо од свег срдца, да му нреблаги Бог подари здравља и живота све дотле док недочека плодове труда свога најобилније у школи српској, коју је он нреустројио и унанредио, и у народу српеком, за којега благо он већ скоро тридесет година на просветном пољу неуморно и славпо дела. Н. Ђ. Вукићевић. Р А 3 Н 0. (Књижевност. ) Од јануара 1881. год. покреће Никола Димитријевић, деловођа „српске нар. задр. штамиарије" нов лист за народне, јавне, привредне, просветне и забавне ствари нод насловом „Ориско коло." Издаватељство се у нанред нобринуло, да за ово нодузеће задобије наше ирипознате књижевне снаге у Н.-Саду и у околини. „Орпеко коло" излазиће сваке недеље на читавом табаку на великих 8 страна, а стаје за наше крајеве 5 ®р. на годину, за Србију 12 динара. Сиромаишији народни учитељи, учитељски нриправници и приправнице са свију учитељских школа и гимн. ученици добијаће лист за 90 нов. квартално. Претплата се шаље издаваоцу у Нови-Сад. (Пааир и култура .) Свега живе на земљи 1456 милиона људи, а од тих троше иапира само 364 милиона, велика већина не треба га дакле. Свега се потроши панира годишње 1140 милиона килограма. Потрошња папира заиста је много сигурнијв