Školski list

Лоше читање је велика сметња наиредоваљу у свакој другој науци. Слаб чатац има муке, да ваљано нрочита дотични комад, те но томе нема кад и мислити о ономе, што је читао. То је очита посљедица отуда слаб успех. Ако се које дете мало и боље успехом одликује, то има већином нриписати својој доброј моћи памтења, која га је усљед слушања добро послужила, а врло мало, или баш ни мало своме сопствеиом читању. Дакле и онет велим: главни и неонходии услов доброме читању у народној школи јесте основа, т. ј. спајање гласова и считаваље речи па слогове. Даље вечбање у читању, и то, што је више могуће на повом комађу, које ће иочетком теже ићи, али ће труд бити обилно награђен, те ће послужити учитељу на утеху, а ученику на корист. Огеван Жекиа учитељ V. и VI. разр. ЗАВИСИ ЛИ НАРОДНО В1СПИТАК.Е САМО ОД ШКОЛЕ? Жалосна је истина, да се у новије доба опажа на све стране онадање морала. У занадним земљама, где се то онадање јавл,а већ у пајстрашнијим облицима, многи су вољни, да школи приговарају, е је она крива свему том злу, јер васпитање омладине није унравл.ено идеалним цељима. И у нас се већ мање више слушају таки прекори. А јееу ли оправдани? Ево како на то одговара „бсћ \те12. Бећгеггеј^ип^" у свом ирвом броју од ове године. „Зар ,је школа једини завод за васпитање? Зар то није у нрвој линији породица, која је одговорна за образовање характера? Зар мије норед школе и црква завод за васнитавање? Зар нису другнтвени одношаји и државни закони од огромног значења за народно васнитање ? Али баш у законодавству је кривица и унраво је држава, која се сувише мало обзире па значење закона за морално нанредовање народа. И баш на земљишту државног законодавства, које се често заводи доктринаризмом или само гледа, како ће да дође до новаца, поникоше народном образовању два оиасна и страшна ненријатеља: Ракија и велики број гоашопица. Апсолутна слобода обрта иде том на руку. У Швајцарској се ноније преко године 22 милиона литара ракије; нросеком долазе дакле на једног бирача 30 литара! Али још горе етоје ствари у бернском кантону. Овде се налазе у округлом броју 9000 ракиџијница, од којих 6000 стоје под државном контролом. Исте производе 5> 2 мил. литара ракије; осим тога увози ее још са стране 1Ј 2 мил . литзра ракије, која се такођер потроши. Велике количине ликера, које се попију, нису ту рачунате. На једног бернског бирача долазе најмање 50 литара ракије ! *) Ко ће се сад чудити, игго број умоболних расте у бернском кантону; што су злочини учестали; што грозна убијетва народ застрашују и што број снособних рекрута ненрестано мањи бива ? *) У коликој јакој жери је куга иијанства већ овладала у Швајцарској, види се отуд, што се за г. 1881. изабраии иредседник швајцарске републике Андерверт из Тургауа на сам божић г. 1880., дакле неколико дана пре но што би требао да ирими владу, убио у Берну и то као што се поуздано говори у пијаначком лудилу. У.