Školski list

— 58 —

То пије пикад олучај, јер спољашни топлији вавдух не може да уђе у пештеру и да доле пада, иошто је лакшн од оног унутри. А пошто пештера нигде другде нема отворених места, то се никојим начином не може хладан унутрашњи ваздух топлијим спољашним да замењује. Унутри је дакле увек хладно, те се лед, који се зими наирави, не може никако да истопи. Сасвим би другчије било, да улаз у пештеру лежи ниже него сама пештера. Тада би топао летњи ваздух, иогпто је лакши, дизао се горе у пештеру, а хладан зимњи ваздух као тежи неби могао тако лако у њу да улази. Тада би био брзо краЈ леду. Пошто сваком годиеом много нове воде улази у пештеру и тамо се смрзава, то је сваком годином више леда. Ледена доншинска пештера није завршен природни створ, она није готова, него се непрестано мења и понавља. Ту је живот и кретање без ирестанка. Пошто ваздух у пештери није сасвим одлучен од спољашњег ваздуха, то последњи има ипак неки уплив иа унутрашњу топлоту. Али немного. Ако је напоље топло, отопли се мало и унутри ; ако је напоље хладно, буде и унутри хладније. Али разлика између највише и најниже температуре није овде тако велика као наноље. Напоље је н. пр. највиша топлота око 20"С а најнижа — 25°5°. У пештери се сувремено гиба температура између —{—5" и — 9'. Унутри у пештери није свуд једнако хладно. Доњи спрат је хладнији него горњи, а најхланнији је ходник на десно, просеком —3". У пештери није досад виђена ни једна животиња ни биљка. Из старијег времена нађено је у њој само неколико костију од сурог медведа. (0зуе1:а.) ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. Због извештаја о седници школскога савета, који нам је стигао на завршетку листа, изостала је мз овог броја -рубрика „Разно." (.Школе у Србији.) Народној скупштини у Београду иоднео је Арса Дреновац са још 32 посланика предлог, да се поправи учитељско стање т. ј. да се укину класе а заведу петогодишње повишице; да се учитељи постављају кнежевим указом; да нривремени имају 750, а стални 1000 динара у првој, а 3000 динара у последњој периоди. Предлог тај упућен је Финанеијском одбору. На исгом скупштинском састанку нрочитана су 2 указа, којима се овлашћује министар просвете, да ноднесе предлог о изменама и допунама у закону о гимназији, којим се гимн. течај нроширује на 8 година и предлог закона о учитељским платама. Овај носледњи је као хитан оглашен од скупштине. По том нредлогу и министар је мњења, да се садање границе броју класа, које су законом одређене, не могу задржати без штете за праведно награђивање способности, а и сама основа, ио којој се деле класе, води често неједнакостима и не делује повољно на ревносније вршење учитељског задатка. У Србији се све основне школе, учитељска школа, виша лсенска и земљоделско-шумарска школа издржавају из школскога Фонда, укоји свака нореска глава илаћа годишње 2 цванцика. Фонд тај потнуно је организован г. 1856., али нриход од истога није већ више довољан, да намири све потребе. Сад треба на издржавање учитеља осн. школа 653,321-68 дин., учитељска школа стаје