Školski list

— 180 —

листа у Пловдиву (Марица и Народни Глас), роје се у кнежевини Н0' вине носле рата као печурке иза кише у свима местима, где се палазе штампарије (СоФија, Рушчук, Трново, Варпа, Свиштов). Алп као што се нагло рађају тако исто и умиру. Сад их је око 13. У тим новинама пишу се таке нирамидалне ствари тако грозпим слогом, да неби често могао ништа од тога да иружиш нежно осећајућим читаоцима европским (да се нослужим Француским обртом) „без падлелше тоалеге." Правог Славена вређају у тим продуктима бугарске публицистике чести турски прислови, на и целе Фразе у језику бивших господара земл .е , унлетене у остали текст. Поменув журналистику пе можемо а да не речемо коју о онштем характеру јавиога живота. Ту пре свега не треба заборављатн, да су Бугари потнуни новаци, да лица која су сад на челу, нису нре рата управљали ни једним местом, а камоли округом. Све су морали да уче из оспова у практици. Осим тога ћеш брзо приметити, да Бугарк немају ниједнога човека, који би уживао ошпте безграничио поверење свог народа и који би се могао сматрати као пеки вођа цел<>г народпог покрета; нема овде никаквог Кавура, па најпоеле ни човека као Тјер. С друге стране имају Бугари једну предност, коју н. пр. Срби после свог ослобођења нису имали, а то је доста знатан број особа са изобралгењем средњих школа. Вели се да у Румелији и Бугарској има око 400 људи, који су свршили или бугарске реалке, што су постојале за турске владе у Пловдиву и Габрову, бугарску гимпазију у бесарабском Болграду или разне стране заводе, руске, американске (у Турској), Француске (у Леванти и Француској), хрватске, чешке, немачке, румунске и т. д. Куд ћеш већ шареније; свако се учио другамо. Изображење није ипак по мерилу уобичајеном у западној Европи, јер је мало ко свршио потпун течај са свима испитима, а многи је већ више него половину свега заборавио. Многи су се учили без илана и цељи, јер екзистенција изображеног Бугарина није била за завидење; у домовини је могао постати само учитељ, поп или лечник. Ван тога ишла је већина на страну већ у зрелим годинама и без потребне научне спреме, која се у старијим годинама ретко може да присвоји. Осим тога гледало се на неким местима, особито у Русији и у Чешкој, на те младе Славене из Турске са сувишним призрењем, што није било од користи за њихово напредовање. Најбољи су питомци американске гимназије Роберт Колег у Цариграду и загребачких завода, јер је хрватски језик и тамошњи начин живота сличан овдашњем, и изгледа да тамошњи учитељи нису међу бугарским младићима и странцима у својим захтевима нравили никакву разлику. Ново ноколење, којесеучи сада у домаћим и заграничним школама, биће ваљда правилније и темељније образовано, јер имају пред собом опредељену специјалну цељ, а и знају да ће захтјеви отачбине временом и сталним нридолазењем свежих младих снага непрестано растити. При изучавању овдашњих одношаја изненађује опште ненознавање рођене земље, њених топограФских, етнолошких, нравних, економских и других особености. Уз знамените списе, што их имају Срби и Хрвати о свом народу и крају од Вука Караџића, Милићевића, Јукића, Кукуљевића, Курелца, ЈБубише и других, не може се у бугарској литератури ништа слично да ностави. Пространи тоиограФски речник Славејксва, плод два-