Školski list

ШК01СКИ 1ИСТ. Бр. 13. 7 СомбоРу 15. јула 1881. Год. ШП. „ШЕОЛСКИ ЛИСТ" излази сваког 15. и посдедшега у месецу. Претплата је за целу годпну 3 ф ., за 4 несеца 1 ф . а за Србију 8 динара годишње. Учитељи, који имају мању илату од 300 ф ., богослови и приправници добцјају лист у пола цене. Дописи и претплата шаљу се: Уредништву ,,Школског листа" у Сомбор. 0 ПОСЛУШНОСТИ. Од | Милана Кости&а проте старобечејског.*) Послушност је покоравање воље своје вољи другога, била та воља изражена усмено ил писмено, у виду жеље, закона или заповести. Сваки човек има већ од детинства, тако рећи од колевке своју вољу, своју да речем ћуд и наклоњен је, да мицање и кретање своје, да свој душевни и телесни рад удешава по своме начину, по свом унутрашњем расположају и противи се свему, што се опире тој његовој вољи, жељи или намери. Опажамо ми то врло рано већ на самој малој деци. Колико борбе имамо ми већ с одојчетом, па после с омањом, а затим с повећом децом док савладамо у њима ту њихову самовољу, или да боље речем јогунлук; и док их привикнемо да се покоравају нашим наредбама и упутствима, док их свикнемо да не мора свашта битп онако, како хоће онп —- док их привикнемо послушности. — Знају то најбоље родитељи и учитељи. Послушност даклем није уроћена у нама својина, као што је н. пр. урођено у нама чуло мириса, куса, слуха и т. д., него је то така душевна својина, која се придодаје нама с поља на ставом и васпитом, коју ваља дакле неговати и одгајивати. А да је послушност врло нужна врлина човечија о томе ће нас уверити већ и један прост ноглед на живот наш, на нашу свакидашњу околицу. Реците ми само, шта би било да нема послушности и били могло бити рада међу нама без послушности? Били без послушности могла опстати само и једна кућа иједна породица, а камоли једна општина ил држава, илити ма какво друштво на овом свету? Шта би било кад би се деца одупрла

*) 22. јула навршује се година дана, како је преминуо Милан Костић. У спомен годишњице смрти тог врсног раденика на нољу срдске цркве и школе доносимо овај извод из једне његове беседе, што ју је говорио на преображеље г. 1878. у старобечејској црквп. У.