Školski list

— 203 —

којп је далеко надмашио њсг.ва очекиван>а,. само је камерпо закључку о беснлатном давању етвари, што ученици у школи требају и снижавању максимума на 40. Нарочито је говорио министар о школи као завиду за васнитање. То је разлика између старе и нове владавнне. Даље се изјаснио, да је у најнилуим разредима жена једина истинска васнитатељица (Јавни исаитк.) Школске власти у Хамбургу закључиле су, да се уки-ну јавпи школски испити. (Како треба да су штамаане и/колске ки>те.) Позпати очии лечник у Врастислави нроФ. Херман Коп поставио је као иравило, да пи у једн' ј школској књизи не смеју слова бити мања од нодруг милиметра ; оној пакладној књижари Ваља датп првепство, која уиотребљује слова од 2 мм. Растојање између појединих врста т. ј. између тако званих кратких слова једно над другим треба да износи 3 мм., а иснод 2 х / 2 мм. пеби смело да буде ни у .једној школекој књизи. (Забавишта на истоку .) У Атини основапа пу два забавишта у Фреблову духу, којима краљица и мипистар наставе највећу палгњу по свећују. И турска влада послала је две младе женскиње у Дрездеп, да се упуте у Фребловој пауци, те да после у Цариграду отв<»ре забавишта. (У читељска скуигитпиа ) за ноджупанију крижевачку сазпапа је за 1., 2. и 3. септ. по нов. кал. у Крижевце, а за лоджунаннју коиривничку за 5., 6. и 7. септ. у Копривницу. (Како изгледа школа у Чпни .) Сва деца, игго суушколи, из једне су породице, а стари господип пред њима је приватан васшггач. Брада му је седа, глава му је обријапа, а Дуги нокти вмде му се на прстима, што је у 'Гини мода за оне, који не раде рукама. Дуги нокти вреде тамо исто толико као код нас беле руке. Натос у соби је од камења, које је тако склопл>ено, да натос пзгледа као даска, иа којој се игра шах. ,!ети је ту за децу лепо хладно н иријатно, ипак су нм увек на ногама њихове ципеле од кадиФе или јавора, које имају дебео ђон, те су тонле ; па врху су мало горе усправљеие, те не притискују ногу као паше кожпе ципеле. Три млађа дечака имају одело везом ишарапо. Дуварови су без украса, али се на њима видн тек ииак бамбус, који се па ветру превија а зуји у месечини. Чињани имају хиљаду несама, у којима славе бамбус. Школски столови су од тврда политирана дрвета са шареном нлочом од мрамора, издубљена дрвепа седала превз'чена су кожом. На њима седе ђаци, кад цртају характере, што их виђамо па правим чипанским саидучетима за теј. Сваки мора да научи 200—10.000 тих знакова, за што је наравски иотребно више година. На столу им стоје књиге, дивити, кпчице, лончић са водом и пера. Служе се индијском тинтом, а пишу кичицом. Лекције уче на глас, те је због тог чинанска школа још пепријатиије место, него зујање випте кошница. Чим ученпк научи лекцију, дође учитељу, уручн му књпгу и окрене му леђа, док лекцију гов ри. У исто време пружи два прста, прво једне, затим друге руке, те нх наизменце диже и спушта као какав канелннк. (Ј. \\ ,Г Л (Две штипендије за учитељске ириаравнике ) у Сомбору закључил 0 је да издаје од ове године застунство петроварадинске имовне онштине, а главно зановедништво у Вагребу већ је одобрило тај закључак.