Školski list

238

изложбе досудио је Њ. В. тшезу Николи највиту награду за изложено масло и скоруп и нодарио му велику сребрну медаљу, а унравнику никшићскога завода г Швалеју подарио је исти суд другу једну медал,у за изложено његово сириште. Тај усиех на нривредном иољу обрадоваће без сумње сваког Србива. (.Књпжевност .) Достављено иамједело: „Милета. Приповетка из срнског живота паписао Петар Десиотовић. (Прештамнано из „Родољуба"). Цена 60 нов. Издаље књижаре Миливоја Еаракашевића у Сомбору." Добисмо 1. и 2. број „Српских илустрованих новина." Како садржајем тако и сликама приказале су се најлепше. Услови претплате палазе се у 11. броју нашег листа. Нека су што топлије свима препоручене. М. Т. Фрачковић у Вршцу иозива на претплату па дело „Домаће васнитање", које излази у месечним свескама. Свеска 1. и 2. већ с.у изагале. 1. кошта 15 нов. а све друге 10 нов. Претплатницима на но и на целу годииу шаље писац свеске о свом трошку. (Племенита задужбина.) Госпођа Терезија Кањижа рођ. Чолаковића из Уљме оставила је у свом заветном нисму штипендију за једно вал>апо сиромашно дете без разлике пола, српске народности а православне вере из Уљме, које се за учитеља одн. учитељицу изображавати има, али ако би исти питомац хтео и више што да учи, има му се опредељена штипендија и даље издавати док не постигне своју цељ. („3.") (Највише зграде на земљи .) Прошлог лета доготовљен је дом у Келну и он је сад пајвиша зграда на земљи, јер је висок 160 м. Црква св. Николе у Хамбургу висока је 144 - 2 м., св. Петра у Риму 143 м., минстер у Страс.бургу 142 м., Хеопсова пирамида 137 м., црква св. Стевана у Бечу 135 м., дбм у Фрајбургу 125 м., у Антверппу 123 4 м., у Фиоренцији 119 м., црква Св. Павла у Лондону 111-3 м., дбм у Магдебургу 103'6 м., варошка већница у Берлину 88 м., Богородичипа црква у Паризу 71 м.

25. јуна преминуо је у Котору нрви копсисторијалпи прота Константин Јованови&. Био је члан месиог школског већа, те је као такови доприпео много користи Српству у Котору. Вечан сномен оставио је.себи тим, што је г. 1848. нодигао ирву сриску школу у Котору. — 5. авг. нремииуо је у Загребу нодпуковпик Сгеван Шаилауер , нредстојник наставног оделења уз бившу краЈишку земаљску владу. Ударила га капља у предсобју бановом. Било му је 56 годипа. Под његовим руковођењем нокомунаљене су школе у хрватско славонској крајини — 6. авг. преставио се у Глајхенбергу Аладар Молнар. Родио се г. 1839. Био је секретар и после оделни предстојник у угарском министарству просвете, док јеЕтвеш био жив. ГГосле смрти Етвешове сставио је звање. Његовим саучешћем нроизводена је ортпизација школа у Угарској и школски закон одг. 1868. у многом је његово дело. Много се заузимао у последње време за хумапитарне заводе, те је жртвом свог малог иметка основао избавилиште у Фиреду.

Сврпг. прииравнвк Милан Паствћ изабран јр за Ј-читеља у Сентомлшу, а учитељ у Чоки Гавра ГрбиК за учитеља у Орооламошу.

ПРОШЕНЕ У ШКОЛСТВУ.