Školski list
— 298 —
тровац н др. ишту, да се у иротоколу озпачи, да поднесени предлог пема облигаторан характер за задруге, које већ постоје; скупштина им се одзове закључком у том с.мислу. Специјалпа дебата врзла се оиет око ситница. Већина говорника дебатовала је на своју руку док је могла од ларме, која их је редовпо прекидала; подношени су силни исправци и стилистичне измепе, које су све громовито одбијене, док се најносле није примио првобитап текст. Ваља само иоменути, да је избрисапо паређење, но ком се могао искључити члан, који се налази у дисциплинарној истрази. Седмог дана (18. авг.) изабран је најпре одбор, који ће се ставити у споразум са извршним одбором треће зе;маљске учитељске скупштине због примања Етвешовог Фонда. На дневном је реду теза „Дисциплина у народној школи." РеФеренат Игнац Варањ брани секциони предлог, којим се штан нроглашује за неоиходно дисцинлинарно средство у народној школи. Разуме се, да се телеена казна сме да употреби само у крајњем случају и иикад у узбуђености. И материјалне награде ваља колико је год могуће избегавати. За сасвим неваљалу децу имају се основати поправилишта. У специјалној дебати поднео је Ј. Петровац у име својих начелних другова нредлог, да се у тези номене и важност морално-религиозног васпмтања. То даде повод ватрепој дебати, иза које се предлог одбија (Вичу „Иљен„ и тапшу). Ипак кад се после суспепзије од 1 сата скунштина наново отворилл, примљен је код 3. тачке, која говори о редовном полазењу школе, са 75 гласова против 69 предлог Ј. Тота, да се учитељ има обзирати и иа морално-религиозно васпитање. А. Визер зкели да се утезустави, да се јавно раздавање материјалних награда, као штетно са васпитног гледишта, са свим искључи из народне школе. У дебати о том нредлогу изразила се већина говорника за награђивање, само је свестраио одбијено ноклаљање новца. Предлог Ј. Сикеља, да се девојке у никојем случају ие смеју телесно казнити, одбијен је једногласно. Жестока дебата изродила се још код питања о искл^учивању сасвим неваљале деце из нпсоле. Већипа се изјаснила за нредложено искључивање. Последња тачка, која наређује да учитељ води днђвник каштига, одбијена је. Теза о „Задругама за народно васпитање", која у четири кратке реченице констатује важност ствари, примљена је без дебате; а исто тако усвојена је иосле кратке дебате и теза „0 настави у историји. и уставу у народној школи" (ре® Јулује Задор). По иредлогу секције има се прагматичка историја учити само у највишим разредима; у нижим разредима вал,а новеспицу учити само у виду прича и епизода. У највишим разредима народпе школе и у опетовницама имају се предавати и основни закони отачаственог устава и њихов историјски развој. Примљен је још Плахијев предлог; да влада даде израдити упутство за наставу у новесници у свима земаљским језицима као и предлози, да нрви степен наставе сачињавају иародне скаске и да се учи и историја на иољу хуманитарности одликујућих се натриота (народних мецената) Осмог и последњег дана (19. авг.) био је на дневном реду „Организациони нредлог за земаљску скупштину." По истом сазива се скуиштина сваке друге године у августу у Буданешту, и траје најдуже 8 дана, Свака задруга, која броји пајмање 30 чданова, шаље једног застуц-