Školski list

— 297 —

сли, да би лат. језик, као оруђе, требало учити у епецијалиој школи. Г. Министар каже да је лако учити граматику сри. језика, јер је ту лек • сички материјал нознат ; а у лат. језику није то нознато. За то му је дато б часова. Кад би се лат. језику дала 2 или 3 часа, то би значило избацити га; а таква школа била би у свом роду уникум. — За тим ставља свој предлог на гласање, и исти би одбачен ; а усвојен је предлог. А. Николића да се лат. језик учи у V. VI. и VII. разреду са по 4 часа недељно. 4. Француски језик: Др. .!. Лазаревић нредлаже да се заједно и о немачком језику говори. Он предлаже да се Франц. језику даде већи број часова него немачком. Г. Министар одговара да нема довољно наставпика за Француски језик. Арх. Дучић говори за предлог г. министра. М. Маринковић предлаже да се Франц. језику даде 18 часова недељно у вишој гимназији. А Николић предлаже да се Франц. језик брише из IV. разр. на да се учи у вишим разредима са 5 часова у сваком разреду. С. Живковић слаже се с тим предлогом. Др. Валента је за то да се Франц. јез. спусти у нижу гимназију, иначе ће се слабо учити и мало ће ђана хтети нолагати иснит зрелости из тога језика. П. Ђорђевић је за предлог г. министра. Одговара др. Валенти да се у Крагујевцу Фран. језик пет пута боље учи него немачки језик. Од 14 ђака 11 је њих полагало испит зрелости из Франц. језика. Стојко Марковић је за нредлог А. Николића. Г. Министар одустаје од свог предлога и прима предлог А. Николића и збор усваја тај предлог. 5. Немачки језик : Арх. Дучић говори против великог броја часова за нем. језик. М. Маринковић предлаже да се немач. језик учи само у нижој гимназији. А Николић предлаже по 4 сата у нижим ,и по 2 часа у вишим разредима. Св. Николајевић каже да се број часова даје по тешкоћи предмета. Стојко Марковић је за то да се нем. језик стави у вишу и у нижу гимназију са по 4 часа недељно, како би га један стручан човек могао предавати. Св. Вуловић је за предлог М. Маринковића. Ловчевић је за предлог А. Николића. Др. Лазаревић потпомаже такође иредлог А. Николића. П. Ђорђевић боји се нагомиланости иредмета, с тога предлаже свега *20 часова за нем. језик (место 24 у мии. иредлогу.) Г. Министар пристаје уз нредлог А. Николића, и збор усваја тај нредлог. (Васпитач.) (Наставиће се.) ЗШАША УЧИТШКА СКУПШТИНА У БУДАПШТИ. (Свршетак.) После нодна трајала је седница до у ноћ. Први предмет је био „Организација учитељских задруга." ГеФеренат је Гебел. По предлогу оснива се у сваком школском срезу једна учитељска задруга, у коју је пристун облигаторан за све народне, грађанске и учитеље препарандија оба пола као и за школског надзорника и његове званичнике, осим тога могу у исту да стуне сви школски људи у срезу. Још има и почасних, потпомажућих и основпих чланова. Задруга бира на 3 године одбор и своје часнике и састаје се сваке године најмање једаппут у главној скупштини. Задруга може да има и Филијалне задруге, које морају годишње да држе најмање две скунштине. Свака задруга изашиље из своје средине одбор за прикупљање прилога на Етвешев фонд и т. д. Цирфус, ЈЈе-