Školski list

— 8 —

мој Живан чита апостол а учитетв је за то. Разлози учител,еви беху темељитији и ја учиних тако. Изучише моји ђаци апостол, ал Живан најлакше и најбоље. Дође и бадљи-дан, ја одржах јошт и иоследњу пробу са моји читачи а у присуству мојих колега. Добро је! Ал ћу ја запитати: А шта ће Перица добити од оца, ако сутра леио очита апостол ? Даће ми отац лукат а мати форинтачу , — одврати дете. А ти Тошице ? Мени ће отац купити добош. А шта ће мој Живан добити ? Мој отац је рекао, да ће ми одма сутра дати батак од Курка — одговори Живан весело. Смешно, ал је ипак истинито. Сиротан мој, он на дукат и не иомишља, та он можда не зна да те ствари и има усвету! Њему је довољна награда %урков батак а и овај мора да је велика реткост у сиромашном дому оца његовога. Прође божић. По вароши су разни људи разних и ћуди ; некима је то злочин што је најбоље и најсмерније ђаче читало апостол на божић; е ал је оно сиромашак! — — Нашла се и једна божија душа, те је мога сиротана оденула од главе до нете. Нико сад сретнији од њега! — Ја сам са својом савешћу био сасвим на чисто као и данас, а и противници иолако нопустише и нодлегоше разлозима здравог разума, пак се и уверише, да ја нисам учинио ни више ни мање, него оно што је правично. * * % Прошле вакације шећем се ја са мојим пријатељем П. но истој вароши; недалеко од нас стадоше неке натоварене таљиге, које је једва вукао мршави мрков; са таљига скочи деран нреда ме и маши ми се руци. „Ја сам био ваш ђак, Живан"— и очи му се радосно засветлише. Разабрао сам да га боља судба не чека него оца његовог, но се тешим тиме, што сам своје учинио те мн је и ђак благодаран, а благодарност је голема награда за учитељске труде. Г. В. учитељ. НОВА ВАЖНА НШДБА КР. УГАР. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ. Његова Иреузвишеност г. кр. угар. Министар за богочаст и јавну наставу упутио је 1. Јануара о. г. ио новом, под бр. 1 врло важну наредбу на управне савете државних учитељских н учитељичкнх школа, које садржај у обширнијем изводу читатељима нашим саобштавамо : „Желећи да се особита важност полаже на практични задатак народне наставе, од како државне учитељске и учитељичке школе постоје главна ми је брига била на то уирављена, да се у њима онакови учитељи и учитељице изображавају, који ће кадри бити наставу и васиитање иоверене им деце практичним правцем водити. Јер ја сам уверен да је учитељ душа школе, и да од његовог образовања, од његове ревности и укунног рада зависи не само уснех наставе у ужем смислу, него и уплив школе на живот и на будући нараштај. Да будуће иоколење а особито онај највећи део народа, што из основне народне школе управо у живот ступа, не добије само нека известна знања у школи, него да из њега постану разумни, поштени и по-