Školski list

— 73 —

гиколе. Исти учитељ наставља иреко године на два и три различна места. Истина да мала омдадина добија због тог дуге Ферије, али се ипак не занемари у толико као што би мислили. Здраво и чило тело лако накнади оно из наука, што је у нежној младости пренебрегнуто, не пак тело пре времена уморено духовним радом. За „нутујућу" школу изнајми се соба гдегод на већем салашу. Али и за те је школе нужно, да је житељство у неколико на окупу, те ни оне нису за најсеверније шведске крајеве, где су поједине куће удаљене једна од друге но више сати. У таким крајевима уређују се школе, у којима омладина станује целе школске годипе. Те школе потиомаже држава знатном сумом. На свима наведеним школама било је г. 1879. свега 10.115 учитеља, дд којих су већа половина женскиње. Учитељи и учитељице за народне школе образују се у учитељским школама , којих је г. 1879. било 12. Течај у истима траје четири године. Осим тога има и неколико препарандија за учитеље и учитељице „малих школа" с краћом припремом. Кандидати и кандитаткиње пријављују се за две трећине више него што могу бити примљени. Једна учитељска школа ностоји иод наралелом од 64°, дакле 2у 2 ° под поларним кругом. Тамо уче питомци и ланонски језик, јер тим језиком почиње тамо настава младежи, а тек у вишим разредима основних школа учи се и шведски језик. Дакле се и на леденим међама финским и лапонским раснростире културни б: агослов дарежљивошћу напредних Швеђана. Свуд је шведски учитељ гдегод има шведских поданика. Полазење школе је у Шведској обавезно. Доба дневне и годишње наставе установљује школски одбор, али несме дуже да траје од шест сати дневно. У „малим школама" (деца од 8—10 година) учи се у најленше доба године, т. ј. од 1. априла до 1. новембра. У опште школе одлази омладина од 10—13 година. У тим школама трају Ферије од половине децембра до половине Фебруара, дакле у најљуће зимње доба. У 14. и 15. години настава је кратка. Тада пастори спремају омладину за конФирмацију. Од г. 1877. учи се у вишим разредима опште школе и занатима, столарском, токарском, резарском, браварском и т. д. Обично се на то посвећују часови носле подна. Осим тога су на крају обавезне школске наставе стручни шестонедељни течајеви као довршење нрактичке спреме у општој школи. Али то стручно учење разних заиата има у Шведској друго значење него што би га имало код нас (као што би многи хтели). У Шведској, где је житељство тако разређено у многим иределима, да би требало више него сат ићи до ковача, можда два сата до бравара, три сата и више до колара или другог каквог занатлије, упућен је осамљен кмет или мали економ на своје руке и своје умење. А већи економи морају се старати, да су на њиховом добру застунљени сви поједини занати. Дара за исте дала је природа Швеђанину у пуној мери. „Све својом снагом" спасло је шведски народ и одржава му духовну онружност. Више образовање дају у Шведској велике народне школе. Год. 1856. закључио је државни сабор, да се оснују таке школе. У њима је требао ученик да стече шире грађанско образовање; али се