Školski list

— 123 —

иослушност, него пенослушносг, која иовлачи за собом многе рђаве посљедице, као свађу, рђав живот, а све ово свршава се са ужасним —■ „едиктом!" Зато нека је матерама света дужностсвоје васпитанике и иослушности навикавати. (Свршиће се.)

Л0НД0НСК0 ДРУШТВО 3 1 НСНЕТИВАЊЗЕ ПРИРОДЕ. Као што је за друге науке тако је и за ириродне науке у Енглеској средиште Лондон. Ту се још г. 1645. саст а вило неко иризатно друштво, ком је цељ била испитивање природе. Учењаци се састајаше, расправљаше 0 природословним предметима и изнашаше овда онда свој рад на јавност. После неколико година оделе се неки учењаци од тог друштва и оду у ОксФорд, где су своје састанке и послове наставили. Чланови, што заосташе у Лондону, састајаху се даље под именом „невидими колегијум" у Грешем Колегу, али сам збор носио је већ име „краљевско друштво" — В,оуа1 8ос1с1у. Беху ту мужеви, који су у јавном животу имали важну реч, а многи су делали као посланици и у нарламенту, где су такођер г. 1653. ноднели нлан, да се установи завод за унапређивање природних наука. Главна њихова тежња била је још, да се ириродне науке уведу у школу и да наиме младеж из виших сталежа темељитије проучава ирироду. Колико је то био леи корак за опште напредовање, толико жалосном препреком беху за изведење тог илана буре политичне, које тада букнуше. Неколико година беше сасвим изгубљено, тек кад се краљ Карло II. врати у Лондон а ш њим и Роберт Мореј, буде поглавито заузимањем тога славнога мужа из „невидиме" загруге створено организовано друштво. Дана 15. јула 1662. најпосле буде издана краљевска осаовна листина „краљевском друштву за унаиређење нриродних наука." Друштвенн еписи публиковани су у иочетку нод насловом „РМ1озорћЈса1 ТгапвасИопв" и то по нумерама о трошку секретаровом а потнором другптва. Тек од г. 1753. предузело је издавање само друштво и то чини.и данас. Лондонска академија била је скоро у свему исто тако уређена као и паришка. Ииак је енглеска академија уживала на страни славније име, са свих страна долазише јој извештаји о новим нанретцима нриродпих наука, али и нитања, но којима се може судити, како су јако тада биле укорењене предрасуде и у ученим круговима. Тако је питана лондонска академија о начину тако званог симпатичког лечења, о дејству нрашка од змије и змијског срца, о најбољем начину за тровање ножева и т. д. Друштво је озбиљно такова питања проматрало: прављени су једнодушно у присуству чланова експерименти и тим је откривен многи несмисао и празиовера онога доба. Друштво је давало члановима изван Лондона и онима, који су путовали, уиутство, на гата све треба да мотре и да скупљају. Осем тога добило је још особиту дозволу краљевску, да сме донисивати са свима страноземским учењацима и са другим особама, које би могле унапредити друштвене цељи.