Školski list

— 115 —

Ми озбиљно држимо, да се баш у заједничкој комуналиој школи најчешће догађају трвења између деце различитих вероисповести, и да се баш ту прилика подаје да једни ученици преимућство својега народа и своје вере осећајући постану охоли, разметљиви и презирачи других саученика, који се у неку руку као пасторчад сматрају, јер неприпадају гоеподујућој вероисповести, и народности, а ови опет оеећајући се понижени, запостављени и презрени због вере и народпости своје, подгревају у срдцу свом завист мрзост и освету, те тако често и до зађевица па и до туче дође, као што то примери показују. — Тим се иак доиста дух љубави и слоге у млађаним срдцима будућих суграђана ни најмаље ненегује, него се баш повода даје иоцепаности једнокрвног и сродног народа, узајамној мржњи, свађи, презирању и интолеранцији. Ми СЈрби никоме ненамећемо своје име, свој језик, своју веру и своје народне и племенске особине, али недамо пи да други отима од иас пгго је наше, нити се дамо запостављати од кога и понижавати. Ми се желимо држати само оне пословице: „Сваком своје!" и „Што је нраво и Богу је драго !" Но пије само да се вероисповедно васпитање србске деце спречава и немогућим чини у комуналпој школи, него се у њој навалице и хотимице вређа баш и само религиозно и народностно чувство наше србчади. У њој је зазорно србско име, у њој се језик србски хрватским језиком назива, у њој се омаловажава, и запоставља наше народно писме ћирилица туђој латиници, у њој се ненегују србске несме и обичаји, у њој се деца србска уче покварепом неком језику, који је у читанке и у естале школске књиге унешен, и који се за књижевни језик намеће и тамо, где се много лепше и чистије србски говори. Све ово јесу Факта, која се немогу опорећи, која ево већ осма година као сињи камен притискују свест народа србског и до живца нас вређају. Гласи долазе, да тамо у Хрватској учитељи и учитељице римокатоличке вере србску децу натерују да се крсте по римски, и моле Богу по хрватски: „Дојди душе свети!" да се поздрављају са: „Фаљен Исус и Марија!" да певају^: „Ја сам млада Хрватица Милком ме зову" да декламују о испиту: „Од како је мајка моја мене први пут прекрижила и хрватским млеком задојила" и т. д. и т. д. Читанке школске, па и чланци у њима ћирилицом штампани, иуни су римских вероисповедних особина. Ту се говори о поздраву Св. Госшт кад