Školski list

— 121 —

пашња педагогија тако је изобилна, да оиа сваким даном даје човечанству све новија и новија питања на решење, а тако ће то бити ваљда још много и много времена, јер педагогија има посла с човеком, тим најсавршенијим створом свемогућна Бога. И овај предмет, о коме ми желимо писати, — ма и у најкраћим потезима — јесте нитање, које нам пружа савремена педагогика. Чисто гледам ноштоване читаоде овога нашега листа како се ирече на мене, што им досађујем с тим отрцаним и обвештаним питањем! Ако и јесте ово питање већ доста нретресано, то ја додајем, да се оно од сад мора још више и већма нретресати, ако нисмо ради да нас други напреднији народи збришу с лица земље. Запамтито, да сви народи, који се сматрају за сретне, имају зато бити благодарни једино својим женскима, које су се темељно и евестрано васнитале; а народ коме је прва и свакидашња брига васпитање женскиња, тај народ чујте! никада не иропада, него шта више морално и материјално се подиже. Ми Срби слабо се старамо за васпитање наше женске омладине, те зато морамо сваки дан да слушамо ону нашу стару песму јадованку : да срнски народ из данаудан иропада морално и материјално! А зашто? Само зато, што мислимо, да женска има да игра улогу роба! —заборављајући, да женскиња као и човек има културни задатак. Сва наша моралноматеријална зла, која стаманише толика ноколења, а која нас још и дан данас тако немилице тлаче, може одклонити само свестрано васпитана наша женска омладина. Благословен ће бити уплив сваке васнитапе женскиње, што га она буде пуштала међу оне, који њој буду поверени! Васгштање и просвета, то су два алем-камена, који треба да красе свакога човека. Благо ономе, који се може поносити тим непроиадљивим благом, јер сваки такав може себе сматрати за сретна човека! Образован човек је даље још и јунак, јер је моћан да одбије од себе свако зло, невољу, и друге по човека ;убитачне мане. Човек, који није васпитан и науком онојен, само носи на себи име човека, али он је подобан скоту, и готов је себе жртвовати на свако зло и њевалало дело, пошто он и неиоња да се може и добро чинати. Такав човек ненознаје врлине, које треба да красе свакога онога, који је узео образ божији на себе! Па кад све то захтевамо код човека, шта ли тек да се изискује од женскиње, која стоји као станац камен, на коме треба да се подиже како срећа и напредак нородице, тако и целога нам народа! Шта тек морамо изискивати од оне, која оће да нам буде мати, која треба да нас однегује и одхрани; шта да захтевамо од женскиње, која је позвана, да нам буде пратилац у добру и у злу, а за сво време свога живота; каква треба да је женскиња, која треба да нодигне кућу, породицу, друштво, народ на и саму државу. Она треба да нам буде створитељ љубави, пријатељства и свију других амо спадајућих врлина, за којима човек тако радо тежи. Па која женскиња то све може испунити ако не она, која се за извршење свију тих задатака спремила још из младости образујући се и васпитајући се онако, како ће свакоме захтеву у своје време задоста учинити моћи. Кад смо дакле уверени, да женска своме узвишеном за-