Školski list

— 138 —

СТШШО СЕ ЗА ШТО БОЉЕ ВЛСПИТЛЊЕ НАШЕ ЖШСКЕ ОШЛАДИНЕ. (Свршетак.) Милосрђе је једна од најкраснијих врлина, те јо мати дужна и ову усађивати у срце младе девојке. Ко.ји нема милосрђапи спрам кога за тога се каже да нема пи Бога нн душе! Ова врлина као да се није сасвим угушила у српском народу, те је дужност да наше женскиље и надаље очувају ту красну врлину. А шта тек да речемо о скромности, о том алем камену женске душе! Ала је то дивно видети скромну женскињу, која ти улива поштовање спрам свакога. А како изгледа она женскиња, која је уочна и безобзирна? На ово питање нећу да одговарам. На то одговора имате на жалост сваки дан! Овај отров као да преотима маха код наших женскиња и то како код пижег тако и код вишег сталежа. Да ме читаоци неосуде, упућујем их на чланак нод насловом : „0 женској тежњи за допадањем" што је изашао у календару „Годишњаку" од о. г. Тамо се ноказује, кагго је скромност постала ретка, а то с тога што немамо васпитаних матери, дакле нема онога, рад чега и ја ово неколико р< чи наниеах. Мати као васнитатељка никада и у никаквом виду несме како код мушких тако исто и код женских безобзирно понашање триити, но га ваља победити врлином и озбиљношћу; и васпитаник тако понижеп, не ће више ни помишљати на неупутности. Најзад много ће овоме донринети добри и живи примери родитеља и свију старијих. Српска мати особито мора пазити на чедност своје мале ћери, ако није рада, да јој сва дотле уложепа трудба буде узалудна. — Треба навикавати женскињу и на радиност, која је главни услов живота. Ако мати подстрекава на рад, тим онда одбија од свога чеда лењост и нерадиност. Данашње женскиње слабо су заузете за радиност. Од 12.-14. година девојчица, на нема ни нојма о радиности, него јој је сва радња: празно убијање времена! Како ће така једна васпитати будући свој подмладак, то се већ нанред може предвидети! Српека мати треба да је права и побожна Хришћанка, те да сваком приликом буди у васпитаницима осећање побожности. Овде најбоље моаге учинити побожан пример родитељски. Мати је дужна да васнита ираву и побожну Хришћанку, која сав свој живот треба да управља но божијој вољи ; сву своју наду треба да полаже на Бога. Нуз ово несме се заборавити на народност, него је дужност родитељска неговати народољубље и домољубље. Можемо е радошћу констатовати, да ово ш сљедпе налани се у нашем народу. Пођемо ли овим мало час назначеним нутем, онда ћемо зацело учврстити све те племените врлине, које сам живот женскиња захтева. На овај начин угушићемо и истребићемо коров, који тако бујно расти у млађаним душама наших женскиња. Кад смо дакле истакли све лене стране, што треба да их прибавл млада женскиња на дому родитељском, то нам се онда не може замерити, ако се за час врнемо на мане, које су се јако код данашње наше женске омладине одомаћиле.