Školski list

— 135 -ј

хије бачке, којом је послс смрти владикс Хранислава уирављао сам митронолит, нехтеде потврдити, иод изговором за то, што га је изабрала црквена обштива сегединска, којој се одрицало право да може себи пароха бирати, као што то беше од старине уобичајено и привилегијама утврђено у другим сл. кр. градовима Ватрени Срби сегедински заузети за свог изабраног нароха нису хтели да нопусте и одупирали су се више година духоввој власти са постојаном жељом, да им се омиљени и велезаслужни ђакон и учитељ љихов за нароха потврди, али се жеља њихова није испунила, и Димитрије Поповић остане и на даље ђакон и учитељ. Као таковог затече га у Сегедину бурна 1848. година. Кад је узрујана и разуздана проста светина у Октобру те годпне на еегединске Србе печовечно и дивјачки напала и два најотменија трговца Јована Жеравицу и Субића на најгрознији начин убила, ђакон Поиовић се потајпо уклони од ове напасти, и дође у Сомбор, где са својега учтивог и уљудног ионашаља, са евојега вишег образовања и са лепог у цркви служења и појања код сомборских Србаља омиљен буде тако, да га, но настојавању најотличнијих грађана сомборских владика Платон Атанацковић, који се тада у Сомбору бавио, лицем на нову годину 1849. у светопретечевој цркви сомборској за свештеника рукоположи и за администратора једне упражњене у тој цркви парохије пристави. На скоро затим морадоше срби у Марту 1849. из Сомбора бежати, с њима се и нови свсштеник њихов отац Димитрије у Срем уклони. После рата у Августу исге годнне врати се он у Сомбор али га сада опет постигне на ново друга невоља. Патрпјарх Рајачић иепризнавајући Платона за епископа бачког, све свештенике, које је оп за време нокрета у Бачкој рукоположио био, подигне са звања и уживања прихода, и ова је невоља све дотле трајала, док се пије у Јулију 1851. године владика Плагон у дпјецезу бачку повратио. Тада се после двогодишњег невиног страдања поврати и наш отац Димитрије у своје свештеничко звање, и постане на скоро консисторијални члан и наместник нротопресвитерата сомборског Обштина сомборска избере га у почетку 1852. за пароха а владика му 6. Марта исте године даде синђелију, са којом он 29. Марта 1853. у светопретечевој цркви свечано инсталиран буде за нароха исте цркве.