Školski list

— 178 —

народнога губи се исто тако у ирошлости, као почетак историје човегатва и ночетак свију великнх народа; али било овако или онако, у нама живи уверење, да је јетк парода створен самим иародом и никим другим. Примимо ли то становиште за истипу опште нризнату, то ћемо се брзо сукобити с питаљем, које нам само од себе на мисао долази : Зар је све то, што је аредстављепо јеаиком народа, скривено у народу ? Находећи у језику мпого дубоког философског разума, много осећаја у исгину иоетичких, мпого доброга, за чудо Финога укуса, трагове рада, извршеног веома зрелом мишљу, моћ необичне пажљивости за пајситпије иромене у природи, много посматрања, мпого најстрожије логике, миого узвишених душевиих тежња, оспове идеја, у које после тешком муком продире велики песпик и дубокоумни мудрац, — тешко нам је да признамо, да је све то створила она сурова, груба маса народа, очевидио тако страна философији, без икакве углађеиости укуса, без ичега узвшиенога и уметничкога у својим тежњама. И као одговор на сумњу, што је у нама поникла, извире из тог истог неуког, суровог пука чари иуна народна иесма, из које црпе одушевљени иесник, сликар и коммониста; зазвони каква реч, у коју кад се удуби филолог и философ мишљу наукама развијеном пренерази га њена дубина и опредељеност, преиерази га реч, која одводи у иајудаљенија, пуста, незнана времена. — Та појава нас пре свега поучава, кадгод би да се поносимо својим личним знањем, својом просветом и усавршеношћу, она нас наима сећа, да сем поједипих ј§ " људских организама постоЈе на земљи још задружни организми, према којима се појединац тако односи као крвна лонтица према целом организму тела. Поносећи се својим изображењем, иогледамо често с висине на нростог, неизображеног човека из нижих, ширих слојева народа. Али ако смо у истину изображени, морамо се у исто доба поклонити нред самим историчким организмом народа, којег се творној моћи можемо истина да дивимо, али којој подражавати не можемо Сретни смо већ што можемо да црпимо живот и снагу за своја еопствена дела из врела духовнога живота, скривенога у крилу народа Да, већ сам језик, који нам даје народ на дар, може да нам иокаже, како неисказано ниско стоји пред великим народним оргаиизмом свака личност, била она ма како даровита и изображена. Како, по којим законима, каквим тежњама управљан, ким вођен, можда слушајући говор поточића шш дување ветра —