Školski list

— 228 —

5. ТТТ тп вепма уче деца стране јеЗШе, у толико вигие морају да се уче у исто време матерњем језику. Једипо тим може да се предупреди неизбежна штета за душеван развитак детета, која произлази из неуморног неговања страног језика. Чим дете слободно разуме лаке стварп у страном језику, одмах треба то да унотреби за веџбање у матерњем језику превађањем тих ствари на руски помоћу руског учитеља. Познавање родног језика из народне књижевпости, из народпих песама, из дела иа родннх писаца, из живог говора народног ваља ненрекидно да дела нротив страних живаља и да их иромењује у руски дух. Рећи ће нам, да тим иачином пеће деца никад доћи до тако лепог, чистог Француског изговора, као кад би учила стран језик заједпо са матерњим или још раније. То је цела истина ! Али коме правилан развитак разума, обилпост душевнога живота, развој мисли и осећаја, иојезија у души, народност човека, подобност његова да буде од користи отачаству, морал и религијозност деце пису ништа према лепом изговору паришком тај се забадава мучио читањем нашег чланка. УЧИТЕЉ ДА БУДЕ СВЕШТЕНИК. Од Ст. Ковови^а учитеља. Учитељство и свештенство су такове две народне установе, које постоје међу нама Србима од иамтивека. Оба чиниоца и свештеник и учитељ беху некад два тела а једна душа. Њихов задатак беше учити друге; једни мале а други велике. Они имађаху једну мету, они ходише једним путем да иостигну своју цел; а та њихова цел беше света и најузвишенија. — Да ли та два чиниоца народна и данас раде и иду оним истим путем, којим су њихови предходници радили и ишли'? — На то нитање волим да и нрећутим, но да одговорим ; то ћу осгавити за други пут или другом вештијем перу, а ја ћу овом приликом да пређем на нитање: Од кога ностају данашњи свештеници ? Закон но ком је устројена данашња богословија, изрично каже, да се у тај завод припуштају младићи који су свршивши осми гимназијални разред положили и исиит зрелости. Врло су лене намере руководиле наше законодавце, али шта да кажемо о искуству, што смо стекли за ово кратко време од како је богословија поново на новом темељу отворена и устројена? Искуство нам доказује да нотреба изискује више питомаца него што се јавише са исиитом зрелости. Па шта се морало урадити ? Примани су за ово неколико година а и сад се примају као нередовпи ученици у богословију и из нижих гимназијалних и реалних разреда под условом да у течају богословског курза, или носле надокнадити имају законом пронисане науке. Како се надокнађују те науке, то ћете и сами појмити ! — Даље, нотреба је дотле довела, да су ти нередовни богослови