Školski list

— 244 —

Прибављаље знаности и уметности није главни задатак оеновне гаколе, пего образовање релпгиозно-моралног карактера т. ј. васпитаље. Школа је у нрвој линији школа васпитања, иак тек у другој линији завод за учење. Морално образовање јеете цељ школе, а учење је само главно сретство пељи. Школа, која Нознаје своју задаћу и позив те се по томе влада, јесте школа васиитаоница. Основна народна школа није дакле само школа за учење, него и школа за васиитање. У данашње доба није потребе да се ово често наглашава, јер се са свију страна полаже велика важност овој друштвеној установи. Управо разни захтеви свих партија доносе опасности, да се тежиште школе не пренесе на знање и умење и да се од правога циља њене задаће не скрене. Статистика о успеху школа односи се само иа знање н умење а за морално образовање врло је мало односно нимало учињено, те отуда једностраност. Није меродавно за оцењивање успеха, колико се у школи израдило, него шта и како се урадило; није дакле мерило успеху квантитет , него квалитет. Од овог увиђења зависи врло много: делателносг гакоче симпатичност народа и његове будућности. Ми смо тврдо убе-' ђени: да народна школа треба да буде школа васиитаонии^а; то је њен карактер, њена задаИа и важност, то је њено биЛе. То је и Песталоције мислио, кад ју је назвао: завод за људско образовање, и кад је од ње захтевао оиште човечанско образовање. Школа имаде три главна васиитна сретства: I. настава, II. дисциплина гаколска и III. живот гаколски (Наставнће се.) УЧШ& ДА БУДЕ СВШТЕНИК. Од Ст. КоњоБИ^а учитеља. (Свршетак.) 4. Данас се на све стране код нас говори како треба удружити лшолу са црквом и иокрај свега тога за ово кратко време мога учитељовања, које сам посветио објективном посматрању радње свештеничке и учитељске, нисам увидио друге свезе између школе и цркве но само да је учитељ обвезан појати у цркви и децу у религији и појању настављати, а од стране свештенства у самој ствари на врло мало случајева сам наишао да се оно за школу брине и да је иодномаже, шта више да гдекоји свештеник неће за школу ни да зна и ниподашто је држи, а то би јамачно нрестало, кад би учитељи могли за свештенике поступити; ови би се узајамно старали и за цркву и школу; јер онај који жели бити свештеником, тај ће као учитељ с вољом и верно служити иокрај учитељства и матери цркви а тај исти који служи десет најленших година као народни