Školski list

— 292 —

најобичнијим природним појавама. Оне су с тога протумачене у читанкама и задаћа је учитељева, да разумевању истих нрипомогне згодним огледима (екснериментима.) Међу најобичније природне појаве спада без сумње и грмљавина. Није зацело претерано, кад кажем, да је и међу самим школованим људима мало њих, који имају иоле јасну представу о ностајању те величан ствене природне иојаве, а велика маса народа палази се у том обзиру у потпуном мраку празноверја. Школа може, а и дужиост јој је, да гони тај мрак. Учитељи, који се само отранич; на читање дотичног читаначког комађа, неће у том ништа, или бар врло мало, иостићи. Ко зато озбпљно схвата св д иозив као војника светлости, не треба да се поплаши од мало носла, него ваља да приступи огледу, ексиерименту, том најбољем тумачу појава и најмоћнијем оруђу иротив празноверја. Вара се ко мисли, да се чгледи могу да чине само у особитилг кабинетима и само номоћу скуиоцених апарата; за цељи народне школе није од свега тога ништа пужно. Средствима, која се налазе у свакој кући и до којих се без икаквог трошка свуд може лако да дође, у стању смо ми да изводимо најважније и најинтересантније огледе. Ово, што долази, нека послужи као унутство за електричне огледе, којима ваља да се разјаспи ностанак грмљавине. За прве огледе о електрицитету треба да имамо : неколико лоптица од сржи, шипку од стакла, шиику од смоле и једну иерушку. Лоатице од сржи. Узећемо грану од зове, извадићемо из ње срж и оштрим ножићем направићемо од исте неколико лоптица Те лоптице оставићемо неко време да стоје близу пећи, да. се добро исуше. Свелсе лоптице нису за електричне огледе. Шиака од стакла. Где пе може да се добије масивпа шипка од стакла, ту чиии исту услугу стаклен цилипдар, који се меће као димњак на лампе. Само ваља узети прави цилиндар, т. ј. такав, који је у свом ^ужем делу (оном, што дође око пламгна и над пламеном) нодједнако дебео; они трбушати цилиндри старе моде нису тако згодни за нашу цељ. Добро је, да се доњи, мањи и шири део цилиндра (онај део, којим се цилиндар насађује на лампу) лакира. За ту цељ ваља исти премазати раствором шелака или нечатног воска у шпириту и оставити носле да се осуши. Кадгод се цилиндар у руку узме, ухвати се за тај лакнрани део. Ко има масивну шиику од стакла, тај може тако исто да лакира један крај исте. То лакирање има цељ, да неда влази, да са руке ирионе за стакло, јер то неби било добро за огледе. Шиика од смоле. Обично се узимају шинке од гутаперче. Ко не може да добије такву шипку, може да се послужи шинком печатнога воска. Име „восак" наиме је за тај иредмет ногрешно, јер се он лије од смоле (шелака.) Шиика печатнога воска треба да је лепо сасвим округла, оие на четири ћошка нису за нашу цељ. Добро је да се и овде један крај шинке забележи каквим знаком, па да се онда после увек један исти крај у руке узима. Друго какво препаровање није нужно. Пе\)ушка. Перушку сам ја увео -у екснерименталпу технику. Раснрава о томе као и о неким другим новим електричним експериментима, који ми за руком нођоше, нрочитана је у срнском ученом друштву у