Školski list

- 366

њу и причању и четири велике илустроване слике са тврдим илустрова. ним корицама. Књижара Луке Јоцаћа и др у Новом Саду позива на иретилату на нову важну књигу „Срби у Угарској, њихова повесница^ иовластице (привилегије), црква, политичко и друттвено стање у две књиге Француски нанисао Емил Иико. С Француског превео, поправио и допунио Др. Стеван Павловић." Превод овај наградила је, „Матица српска" са 300 ®р. Дело ће изаћи у две књиге. Сада излази књига прва, која ће изнети до 20 табака велике осмине, а цена јој је 1 ф . 50 н. Претплата се шаље гореименованој књижари. Нека је овај иозив на нретилату и са наше стране тоило препоручен. (Велика земаљска изложба у Будим-Пешти) треба да буде г. 1885. Министарство трговине поднеће скорим сабору законску основу о томе. (Леи знак захвалности.) Учитељици у Лику у Немачкој, која је после 40. годишњег службовања ступила у мир, иредале су њене благодарне ученице капитал од 6000 марака у заложницама, а тако је исто и од вароши добила знаменит поклон. Такве лепе појаве, које јасно показу ју да уважење учитељског сталежа све више расте, радо региструјемо. (Вршац .) У Вршцу су основале тамошње Српкиње српску добротворну задругу Тако ваља и живеле ! (Певанија Змај-Јована ЈовановиЛа.) Од исте је изашла сада и 10. свеска и тиме је ово монументално дело довршено, које служи на част како издавачком одбору тако и књижари браће М Поиовића у Н. Саду, која га је издала. У свакој иоле бољој српској кући ваља да се налази „Певанија," јер она скрива ионајлепши бисер нашег уметпичког песништва. „Певанија" је изашла у два издања, у издању за народ и у дивот издању ; прво стаје 4 ф ., друго 6 ф . 50 н. Н Е К Р 0 Л 0 Г. У Пожези у Славонији преминуо је 17. нов. тамошњи трговац и иоседник Перо БоњевиЛ у 26. години живота. Колико је свој род љубио показао је најбоље тим, што је завештао „Матици Српској" легат од 30.000 Фор. Нека му је вечна слава ! (/- Стеван ПетровиК, слушалац св. Еогословије.) Чисто ми задркташе руке, кад се домаши лаког пера, да њиме извршим једну тешку иретешку дужноет: као да ме шину нешто по сред срца кад се латих да срнскоме роду црни слови још црњу вест јавим. да нам је најпримернији богослов и мили саученик Стеван ПетровиИ богослов II. год. — умро. Ох, да страхотне речи! Јест, он је ум'ро њега више међ живима нема. Млађана душа његова узнела се у небеске висине ка престолу Свевишњега, за чи.јом је славом и величањем тако снажно ревновала и чезнула. Прослава Бога Свемогућега у дивним нашим цркв. песмама беше највећа наслада за анђеоску душу његову. Отлични садруг наш Стеван родио се 1857. г. под скромнимскровиштем Родитеља свог Симе, учитеља у Чентн. Добри и побожни родитељи са највећом бригом васпитали су богобојажљивог сина свог Стевана. По свршеним основним школама дође амо у Карловце где сврши са одликом сви осам гимн. разреда и матуру у Н. Саду 1879. Исте јесенк оде у Пешту с намером, да се ода правничкој струци, но незнање маџ. језика с