Školski list

- 360 —

учитељем, него да је то иметак школе, од којега доходак по одредби (§. 30. сл. ц.) школ. закона нрипада благајни школској. Ако то ваља у погледу земаља, које су путем сегретације школама принале и у питање дошле после школског закона, мора ваљати и гледе оних те врсти земаља, у којих су се уживању и пред постанком школског закона налазили, те се и сада налазе учитељи народни. Законом угарскога сабора од год. 1836. бијаху те земље истина изриком намењене учитељем, но онда су оне, дотично доходак од њих сачињавале саставни део дотације учитељских места, али од како су без обзира на приход тих земаља класиФикацијом од 1875 уређена учитељска берива, немогу народни учитељи нрвобитним насловом својатати за се те земље, већ се оне морају сматрати иметком школе, и ако је закон учитеље у њиховом уживању оставио. Тако мора да се је ствар схватила и у Угарској где су обстојали исти одношаји и где су се ти одношаји школским законом од године 1868. једнако нроменили. §. 39. реченог закона одређује, да се приликом комасације и сегрегације пашњака има становити део излучити за обштинску школу у сврху умножавања школске закладе, а не у сврху дотације учитеља. А сада се пита : како у наиредак има бити са школским земљиштима, у којих се уживању сада већ налазе учитељи? Одвише велико и разграњено господарство у рукама учитеља неможе бити на корист школи, јер би га оно одводило од његове главне задаће и постало занимањем, каково је учитељу забрањено §. 124. школскога закона, али да се с друге стране, како би неки хтели, учитељу за то одузме свака прилика, да се он из господарства сасвим истисне и на саму школу као други чиновник на своју нисарну стегне: то би се, осим других велеважних разлога противило основима овчга кр. земаљско-владнога одјела у погледу унапрећења госнодарства нутем школе и задаћи, која је у тој основи намењена народноме учитељству. За проведбу тих основа бити ће можда местимице нотребито, да обштине, у сврху узтрајања покушалишта и малих узорних господарства, могу слободно располагати оним земљиштима, која су пригодом сегрегације или другим којим нутем принале школи, а јер к тому има и доста тужба, да се учитељи ириватним својим господарством занемарују ; могло би се ударити овим путем: Учитељима народним да се на слободно и неограничено уживање остави врт, који им к безплатноме стану намењује §. 133. шк. закона. Земљишта пак, која су или пригодом сегрегације или другим којим иутем прииала школи, да се начелно сматрају „школским земљама," но од њиховог уживања под увјетом, да се приход од њих начином назначеним урачуна у плату, да небуде учитељ абсолутно искључен, него да може бити ограничен. Закон за краљевину Чешку од 19. децембра 1875. (§. 24.) има о том следећу установу: „да ли се и у којем осбегу изнимице с јавних обзира такова земљишта у обште учитељу с његовом приволом за његову особу на