Školski list

— 47 -

марта по нов. кал. у ФранкФурту на Мајни. Са истом ће бити спојена систематично уређена изложба геогра®ских учила. (У Риму) је огтште образовање тако јако занемарено, да од 300.447 зкитеља Рима и његове околине не уму да читају 117.991; уз то је још број неписмених мушких за 1500 већи него неписмених женских. (.Еајхладније место ) на целој земљи је Верховјанск; тамо је сред« Њ а топлота у јануару — 45" С., у Фебруару — 49° С., у марту—33° С., а 31. децембра 1871. године пала је чак на—73° С. Пре се мислило, да је најхладније место Јакутск.

Н ЗЕ К Р 0 Л 0 Г. Ђорђе Којамов ОтефановиК свештеник и парох Каћки у 65-ој години својој умро је у Каћу 25. Јануара. Покојник се родио у Бану, аодрастао је у Сомбору. Гимпазију је свршио у Баји а филозофију и правауПешти као један од првих питомаца Саве Текелије; богословске науке свршио је у Карловцима 1847. Био је отличан ђак, за младости своје писао је много и скупљао је брижљиво народне песме, пословице и приповедке, које је у љетописима и србским листовима, а последње и у засебној књизи на свет издао. Као свршени богослов избран је био 1847. године за првог самозталног катихету србских народних школа Сомборских и у почетку 1849. ступио је у чин свештенички. До 1853. служио је као катихета у Сомбору врло ревностно и неколико година приватно предавао је гимназијске науке овдашњој младежи најревностније. Он је први започео у Сомборској народној школи Светосавску свечаност држати. Затим је био неко време администратор парохије уБајши и у Сомбору, али несрећна и неизлечима болест, која га је у ревностном вршењу свештеничке дужности у Бајши снашла, пратила га је целог живота те нити је могао службу Божију служити, нити роду свом у књижевности и даље онолико користити, колико је добро срдце његово желило. Добивши од духовне власти парохију Каћку, на којој је морао спомоћника држати, пресели се тамо с породицом и тамо је све до смрти живио, радећи на књажевном пољу, кад му је год љута боља допуштала, све до смрти своје. Оставио је после себе супругу и петоро одрасле и понајвише удомљене деце. Најстарији његов син Владан је учитељ у Футогу а ћерка СоФија је учитељица у Каћу. Нека је вечна успомена овом ревностном учитељу, свештенику и раденику на пољу народне просвете. Марко БибиЛ учитељ на селишту Билићу у Сомбору умро је после кратког боловања 2- Фебруара у својој 51. години. Покојник је био родом из Меленаца, свршио је филозофију у Пожуну; другу годину Богословије у Вршцу и учитељску школу у Сомбору 1859. Служио је као учитељ у Фрањеву, Бочару и на другим местима, а у Билићу од 1877. године, пуне 23 године. Сахрањен је 3 Фебруара уз пратњу овдашњих учитеља и ученика народне и учитељске школе. 8. јан. преминуо је учитељ ченћански Жива АКимовиК у 37. години живот а .