Školski list

— 34 -

примере у других народа, код којих свега тога нема, али им се онако и види напредак на дому им. — Народ је наш врло интиман и поверљив према своме учитељству, па зашто онда да то неупотребимо на његову корист. Свака иријатељска реч учитељева пашће на добру земљу. Народ се један не може учити из одаје, него га морамо потражити свугде и на сваком месту, а поглавито при светковинама и у друштву. Немојмо никад ићи у весела друштва и на народне светковине с том мисли, да се тамо „весели и пирује," јер у том случају свашта пре можемо бити, само никад учитељ и васпитач, који ни у ком случају не сме с ума сметнути свој узвишени задатак. — Српски учитељи! још нешто да Вам довикнем. Кадгод сте међу својим народом било то ма у којој прилици, преклињем Вас, да очувате своје највеће благо — своје достојанство, свој углед ! Који то изгуби тај је за навек изгубљен. Зато боље и не ићи, него без тога кући доћи ! Полазећи у друштво, треба да је учитељ човек бистре памети, самосталног мишлења, никад ропска душа, улизида, преиемагало и туђа свираљка ; јер само човек пун знања, мо ралан, друштвено образован може импоновати у друштву. Само оваки учитељ може бити добар народни учитељ и узор-пример, који има најмоћнију снагу, да реч у дело приводи. Само таки учитељ моћи ће одговорити своме мучном задатку, коме је посветио сав свој живот. Што рекох, рекох из искуетва. А. Р. 11. КОМШТ ШМОТНОСТИ У ПЕТРОШДУ И ШОВ ОБЗОР РУСКЕ ЛИТШТУРЕ. Комитет грамотности у Петрограду једино је друштво у Русији, ком је једина задаћа да шири просвету у народу и да нотномаже све, што доприноси њезином наиредку. Досад може само њему ради помоћи да се обрати свако, који хоће из родољубља да дела за просвету народну. А ко ће да изброји све, који к њему утичу и ко да исприча |жеље њихове? Пише стари духовник са села, да је из прилога о крштењу стесао собицу за школу и искунио децу, али да нема књига. Дао се у месту у просидбу, да измоли коју књигу и добио је заиста неколико списа, међу тима и један превод из шпањолскога; али то све није доста, и с тога богоради, да му комитет пошље школске књиге, иначе ће бити сво његово заузимање узаиуд. Други јавља, да у заборављеном крају, у ком живе, има људи, који би се радо учили и који би учили, али немају од куд. Трећи се одазвао жељи сељака, да им иоучава деци, те моли за са-