Školski list
ШЕ0Ј1СКМ ЛИСТ. ШКОЛСКИ ЛИСТ" излази сваког 15. и последљега у месецу. Претплата је за делу годину 3 Ф-, за 4 месеца 1 ф . а за Србију 8 динара годишње. Учител>и, који имају мањЈ плату од 300 ф ., богослови и приправници добијају лист у пола цене. Дописи и претплата шаљу се : Уредништву ,,Школског листа" у Сомбор. Бр. 7. У Сомбору 15. априла, 1883. Год. XV.
КШЕ Н&М ТРЕБАЈУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ?*) Ако хоћемо да нросвјета наша буде народна у правом смислу те ријечи, ако хоћемо да нам она видјелом својим озари и расвијетли оне кругове, које је мрак незнања највећма нритиснуо, ако хоћемо да она буде одиста моћан Фактор, који ће нодизати свеколику снагу нашега народа и државе, онда морамо тражити и очекивати од наше владе, да у својој просвјетној политици највећу пажњу обраћа на основну наставу младога народа, који се спрема за будућност. То захтјева данашњи степен развитка наше државе и цјелокупни састав њен. Велика већива наше школске младежи, с малим изузетком који скоро ишчезава, црпе сву своју просвјетну спрему на основнијема школама. Одатле се велика већина враћа на своје домаће огњиште, да се иреда обичним пословима домаћим. Спрам овијех мален је број оних, који су или милошћу владаочевом или имућством својих родитеља у стању, да науке наставе и до краја продуже. Није ли према томе близу памети, да се просвјетна политика наша у највишој мјери брине о оној великој већини, која се иза школскога банка враћа у народ ? Може ли нам свеједно бити, с каквом ће спремом та велика већина поћи у народ и у каквом ће се смјеру и каквој сили показати преко њих уплив школе на народ ?
*) У „Гласу Црногорца" изађоше ове године више чланака о народној просвети. Родољубиви писац хоће њима да покаже правац, у ком ваља да се уређују и развијају школе у Црној Гори. Из тог низа чланака доносимо ево и ми један под горњим насловом за паше читаоце, ношто има важности за цео наш народ и што смо и ми мнења, да пародна школа не може да игнорује практичне захтеве живота. Дакако да је тешко одредити границу, до које се у том обзиру у основној школи ићи може и сме, а да се не упадне у педагошки материјализам. У. Ш. Л.