Školski list

— 122 —

више миља далеко. Нарочито позиајемо у атлантичком океану, између канарских острва и иолуострва Флориде наслагу таквих танга, за коју се наводи да покрива 40.000 квадратних миља, која би била дакле већа него Аустрија, Немачка и Француска скупа и која се иоглавито састоји из једне једине врсте, из бобичавог танга или саргасума. Сличне наслаге танга налазе се у грдном иространству на јужном крају Америке, у северном делу тихог океана између Америке и Азије, северно од сендвичских острва, најпосле и у јужном ноларном мору. Толике масе биља могле би збиља да разјасне постајање каменог угљена; са пространством тих маса танга не може ни из близа да се сравни ниједна шума; њих је било у свако доба у грдној множини у мору; у њима нема никаквих дрвених влакана и из њих је иошто су угинуле и на дно мора потонуле ностала уељед трулења угљенаста маса, коју је у течају хиљада и хиљада година покрпвао песак и муљ, на што су се после с нова таложиле масе танга за постајање нове греде угљена. Тако су постале грдне угљене наслаге, у којима се непрекидно измењују слојеви угљена и шкриљца, као што то данас можемо да видимо, пошто су после више стотина хиљада година издизањем и исплакањем са морскога дна нодигнуте на површину земље. Што се у гредама угљена и у шкриљцима налазе још добро одржани остатци и отисци од сухоземних биљака, које по изложеном назору нису ништа допринеле правом обраговању угљена, то се тим разјашњује, да је исто дрвеће морска струја случајно нанелау масу од танга, те је носле с истом заједнички потонуло и угљениеало се. Изложен назор о постанку каменог угљена потиче од геолога дра Мора. Он је заиста врло прост и нараван и чини излишним сваку насилну претпоетавку, а сем тога најбоље се слаже како са искуством тако и са законима науке. По том гледишту није образовање каменог угљена бивало само пре, него оно траје непрестано даље и бива још и данас, јер и сада тону грдне масе изумрлих танга. Дакако да не може нико да израчуна време, које је нужко за тај процес; небројене тисуће година протећи ће, док из танга, које сада тону на дно мора, ностане камени угљен. Тако исто не можемо да кажемо, да ли ће и ком ће тај камени угљен да служи некад као гориво. Четврти назор, који је истом нрошле године постао више нознат, поставио је Рајнш на основу многобројних микроскопских исиитивања И ои одбацује досаДање мнење, да је камени угљен преостатак сухоземних биљака, које су но његову мишлењу врло мало учешћа имале при стварању каменог угљена; главну масу истога сматра Ра.јнш за остатке распадања особитих, врло једноставних организама, који су иринадали групи живих бића, најнижим органским гљивицама, које су као сада тако и у нређашња времена биле јако развијене и оиште распрострањене те се мисли, да су сродне са т. з. бактеријама. Поменутом иепитаоцу ношло је већ за руком, да докаже више група тих створова са неких 60 различитих појединих облика, који ио његову мнењу чине врло многобројне и различито јаке мале гредице (микро-гредице), из којих се састоје греде каме ног угљена. На основу тих овде само напоменутих истражних резултата није