Školski list

137 —

Јамајику и на острва Барбадоска; други посматраоци нађоше се опет у Брисбану и у Новом Селанду, у Мелбурну и у Сиднеју. а и у Јужној Америци и у Средињеним Државама. По иодатцима тих посматрања нашао је Стоне, иосматралац РадклиФски, да се на основу носматрања ири улазу Венере пред сунце у Западној Индији на једној страни света и на прибрежју Добре Надежде на другој страни света даје добро израчунати даљина сунца, дочим посматрања при улазу Венере, извршена у Занадној Индији, комбинована са истовременим иосматрањима на Новом Селанду, дају други исто тако добар основ за ту исту цељ. Важних података нружио је дакле науци лањски иролаз Венере. Г. 1874. виђено је и Фотограљисано је светло коло око планете, које показује, да је та планета опкољена атмооФером исто тако густом, као што ју има наша земља, а можда још гугнћом. Ири последњем пролазу носматрано је опет коло, али је било прекинуто, што показује, да су на неким местима сунчану светлост заустављали облаци. Пошто је снектроскон показао, да се у атмосФери Венериној налази водена пара, то смемо да закључу.јемо, да су тамошњи облаци слични нашима. Тако је Венус у извесном погледу налик па наш земаљски свет, она има море, облаке и кишу, и тамо се сунце рађа и залази, али је година краћа и сунце веће. — Нанротив показују нека посматрања на Марсу, да су тамо сасвим други одношаји него код нас. Шиапарели у Милану посматрао је опет заливе тако широке као Нрвено море, који се но изгледу протежу кроз његово копно. Одмах у почетку нрошле године посматрао их је опет, као што су то чинили и други звездари и видео је, да их је двапут више но што је ирви нут нашао и да нокривају цео екваторијални део планете. Дра Сименса теорија о начину, којим се обнавља сунчана епергија, и како се сунчана светлост и топлота, која одилази у празан нростор, опет натраг враћа, најзнаменитија је научна хииотеза нашега доба. Била је саопштена доиисом, који је читан пред краљевским друштвом (В. 8ос1е1у) одмах у марту и беше већ новод многим расправама Др. Сименс претноставља, да је васељена иснуњена водиком, кисиком и угљиководицима у стању највећ^га разређења и да се та тела накупе нрема поларним крајевима сунца усљед гравитације, где утичу једно на друго хемички и тако нроизводе еветлост и топлоту. Претноставља, да се вода, оксид и диоксид угљика, воји тако постају, усљед центриФугалне силе удаљују од екваторијалних страна сунца и да их у даљини онет разлажу његови зраци. Ту влада непрекидни колоток, разлагање и спајање, примање и издавење држе се непрестано у равнотежи. Та теорија је смео нокушај да се ириближи решењу проблема, око ког су се звездари тако дуго узалуд мучили, т. ј. шта бива са светлошћу и топлотом, које без престанка одлазе у простор, а само се незнатан део истих задржи и употреби на површини планета. Од осталих екзактних знаности само се земљоние минуле године у истину обогатио. Донисник „БаИу Не\уз" 0' Донован обелоданио је с.воја искуства из Мервске оазе у донисима номенутом листу, који носле изађоше сабрани у самосталној књизи ; Колкун оиисао је свој пут кроа