Školski list

- 37 —

шш стоје у свези са народном школом, за коју уираво и децу спремају. Са обзиром на ту околност, што по меогим селима у Угарској одраслија деца већ у Мају месецу школу остављају и родитељима помажу радити или стоку чувају, а тек у јесен после свршених пољских послова и бербе виноградске у школу опет долазе, повела се реч у васпитатељским круговима да се отварају по селима и на салапшма хранилишта дечија за време великог пољског рада и предлаже се да се све сеоске и салашке школе од 1. Јунија до последњег Септембра нреобрате у заводе за чување мале деце, чији се родитељи и старија браћа и сестре у то доба с пољским послом занимају. ГГо томе би се имало установити, да сељанке своју малу децу од 3 7 година у време великих летњих послова тежетником свако јутро у школу доводе донесавши са собом за њих и нуждну храну. Учитељ и учитељка или мати учитељева имали би дужност ову децу чувати и забављати а учитељка би за њих и храеу сготовљавала. За овај посао имали би се учитељи и учитељска својта на засебеим течајевима приуготовити, а родитељи би дечији њима за труд пристојну награду у храни или у новцу давали. Овака иривремееа дечија хранилишта звала би се дечија уточишта. Споменути ми ваља напоследку још и ово: Хранилишта и забавишта у Угарској у последње време стављају себи за задатак, да сву поверену им децу науче мађарски говорити ; с тога се у њима сав разговор на мађарском језику води и само се мађарске песме певају. Ово мало чудно изгледа у оеим забавиштима, где су деца из немачких и јеврејских иородица, која од куће ни речи мађарски незнају, али се признати мора, да се предузети задатак у ствари самој постизава, т ј деца науче у таквом забавишту мађарски говорити, колико се пак оваки поступак слаже са захтевима здраве рациоиалее педагогије, то остављам штованим читаоцима да сами пресуде. Узевши у обзир све што је у овом чланку о првом дечијем васпитању и о забавиштима наведено, држам, да се слободно рећи може, да би н за нас Србе забавишта и хранилишта дечија од велике користи бити могла. Али са обзиром на дух еашега народа и на наше потребе и околности, нуждно је, да ти заводи буду српски, да стоје иод окриљем православних србсклх црквених обштина и у свези са вероисповедним србским народ-