Školski list

ШШСКИ 1ИСТ. ,ШКОЛСКИ ЛИСТ" излази сваког 15. и последн.ега у меседу. Претплата је ва делу годину 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а ва СрОију ћ динара годишње. Учитељи, који имају мању пдату од 300 ф ., богослови и нринравници добијају лист у пода дене. Дописи и претплата шаљу се: Уредништву „Шхолског листа" у Сомбор. ——"■■ ■■ "" " ""■ддмнммдммддтагоддмммипмшжимм—"мии Бр. 5. 7 Сомбору 15. марта 1884. Год. XVI« ШНОГОЈЕЗЕЧНОСТ У ВАСНИТАБУ. Чешки написао Др. Г. Линднер. Наш век са својим жељезницама и веома развијеним саобраћајним средствима наклоњен је у великој мери многојезичности. Ако је икад важила, данас важи заиста стара пословица: ^ио!: Пп^-иаз саПез, ћот1П1з уа1ез« (кољико језика знаш, за толико људи вредиш) Са свију страна слушамо како се пева хвала многојезичности, па и васпитање баца се свом енергијом на ту страну и постаје подиглотно (многојезично.) Није нам намера, да обарамо цену користи, коју даје знање многих језика Сваки језик је освећена скриња, напуњења адиђарима духа. Свака реч, коју не само изустимо, него ју и мишљу нропраћамо, свака реченица, коју не само изгоцоримо, него ју и схваћамо и ћутимо, сваки књижеван производ, у ком уживамо, такви су мили адиђари. Сваки тај адиђар има свој особити, рекао бих јединствени характер, унесен у њега духом дотичнога језика характер, који се неда никаквим преводо^, никаквом прерадом у другом језику протумачити без губитка своје јединствености. Цео дух човечански уложен је у те адиђаре, и што их више има ко, у толико је богатији. Познавањем другога и трећега језика ступамо некако у нове палате, у другом слогу (штилу) подигнуте и украшене. Свет познања се у нама другим начином реФлектује и хармонично допуњује. 0 ирактичној вредности језика није заиста нужно, да се много проповеда, јер је многојезичност неопходан захтев нововеке образованости и управо због тога је она важна ствар у васпитању. , Ипак има и многојезичност своје опасне поноре, стране, према којима морамо да будемо опрезни.