Školski list

— 201 —

проповеда у појавама природииа и човечија живота откровења иремудрог, преблагог и свемогућог суштаства, једнога духовнога Вога, који је изнад времена и простора, од којега све ствари добивају свој живот, у чијој су руци и живи и мртви. Овај је Бог уједно и највиши морални узор за спе хтење и делање човеково, у њем би требало да се човечанство здружи у обитељ, у нравну животну заједницу браће и сестара, да ускори своју срећу и своје савршенство. Кад би се ова религија учнла и точно се ње држало, могла би да буде извор крепости и љубави ближњега и спасила би св^т од идолопоклонства, сујеверја, лицемерства и иакости. Од свијух срестава, која чувају од морална кварежа, као што су самоштовање, частољубље, љубав родитеља, пгговање људи, веселост, радљивост, религиозност је најјача; она је јака заштита против намамливом гласу и дражима пугеносги. Религијозну наставу озлогласило је до сада то, што је јако непедагошки предавана, и једпострано црпљена. Религијозни поглед света виђа откровења божија у нрироди и животу човечијем. Живот природин и друштвен, н светска историја морају више него доселе нослужити религијозну наставу. Разматрањем природе развијају се први религијозни расположаји и слутње детиње. Даљњи стунњеви, које ће дете религијозно — нравним духом носматрати, јесу обитељ, општина и држава. Не сме се ниношто о томе радити, да се религијозпа пастава уклони из основпе школе, јер би се тим ностигло највеће зло, него је потребно, да се религијозна настава преустроји на боље. Несрећа наше добе управо је у том, што религијозпо и морално развчће неиде упоредо са интелектуалним. Отуда раздор међу знаности и религијом. Данас се држи да је тешко бити религијозан ; али за учитеља је највећа несрећа, ако се одвикне од религијозног живота. (Свршиће се.) ШКОЛСТВО У СЈЕДИ1ШШШ ДРЖШША. (Свршетак.) Америка се разликује од Европе у наставној струци поглавито тим, што женском васпитању и образовању посвећује исту пажњу и исту наставу, као и образовању мушкога рода. Више образовање женскиња изискује се на основу једнаког ппложаја у друштву нрема мушкињу; свака разлика у образовању између мушкиња и женскиња одбацује се као традиционална предрасуда. Напредак чпвечанског друштва, васпитање деце и одгајање реиубл.шанских грађана зависи ноглавито од образованих жена и матера. Као П1Т0 је већ поменуто, састоји се већи део народних учитеља из женских лица. Сем виших народних школа, у којима добија женскиње ис.то образовање као и мушкиње, ностоји још 230 јавних виших наставних завода, који су намењени искључиво образовању женскиња и на којима раде 2250 мушкмх и женских учитеља. Сем мало изнимака нриступачни су даље женскињу сви универзитети, академије и колегије, и оне их многобројно полазе Велика сметња за напредовање народног школства је ронств ом