Školski list

— 36 —

наше, тим више и гори јогуиица. Кбр у очајању, не зна шта ће, и да су му онда родитељи дозволили, оде он безобзирце у Флоренц, куда су га за хоровођу звали. У тој својој невољи потужи се он једном свом старијем колези, који је такође био ученик његовог ујака Дебла, и овај га поучи и посаветује овим речма: „Остави ти батину, па око нека ти прати сваки покрет дечији, а што је највише: гледај, нека ти је предавање зпнимљиво; ако ово буде, онда ће све добро бити !" То је помогло. Кер нослуша овај савет, стане се спремати сваки дан и уде шавати, како ће му предавање бити занимљивије, живље и разумљивији, и од тога часа постану и деца боља, нриљежнија и пажљивија. По томе се види, да је школа слика (ФотограФија) учитељева, и за то браћо, друзи и пријатељи, чините и ви тако, пођите овим трагом К^ровим у школи, па се нећете никад тужити на хрђаву и неваљалу децу. Свагда треба учител> да тражи погрешку у себи, а не у деци. Будите ви бољи, па ће и ваша деца ! Поступком тим задобио је Кер децу, па и родитеље а путем тим и власти школске на своју страну и ни година дана није прошла, а власти га поставе за сталног учитеља грађанске школе у Готи, с којим је била повишена плата од 100 на 150 талира ; мало да се живи, а млого да се умре. С тога је био принуђен, да се лати приватних часова и како је већ био припознат за доброг учитеља и музичара, стекао је брзо до 30 недељних приватних часова, те је тако са школским часовима имао да ради 56 недељних часова. И тек кад је после толиког умора дошао кући, тугајечекао нов посао, да се спрема за сутрашњи дан, да поправља дечије задаће и да што чита. Ово би га било, сам вели, сатарило, да га после године дана таког рада није срећа преместила за учитеља у варошици Рули у Тирингији. Овде се Кбру отвори нов живот. Плата му је била толика, да је могао без приватних часова живети, те је у слободним часовима учио природопир, повесницу и литературу а у лето ботанизирао је по Тирингији, У тим годинама окушао је први пут и своје перо у Бертолдовим општим (немачким) учитељским новинама. У време школског одмора путовао је понајвише пешице у далеке земље, да проучава школе и њихов рад. Он је пешице још из Готе путовао преко Швајцарске на језеро „Лагомаџоре" а вратио се преко Баденске и Рајнских провинција натраг. Из Руле је путовао на север у Шлезвиг-