Školski list

— 92 -

Уз то се понавља: „Богородице Д^ћво." Молитва јутрења, пре и иооле обеда са разумевањем, и упућују се деца како и кад ваља ове молитве употребљавати. За појање учи се : „Обш,ее воскресеше." Осмог месеца понављају се повести: 0 рођењу Христовом, о мудрим звездарима и о бежању у Егииат и повратку у Назарет и у осам лекција учи се молитва пред спавањем у славенском тексту и са разјашнењем на србски. Из црквепог појања: Понавља се п Обш,ее воскресеше" и учи се даље: „Једин свнт; Благословен грлдми; Се нб1н1з благословите Господа" (прокимен на вечерњу у очи понедељника). Деветог месеца. а) Понављају се повести о детињству и о крштењу Христовом а учи се повест „Како Исус Христос благосиља малу деду." (Види: прва настава у вери, стр. 29.) б) Уче се напамет Божије заповеди (србски текст по књизи : Прва настава у вери стр. 13.). Ионавља се молитва нре спавања. в) Из црквенога појања: Понављају се прокимени, Божићна песма, Богородипе Дгкво и Рождество твое. Десетог месеца понавља се све, што се учило за првих девет месеци из науке христијанске и из црквенога појања. (Продужиће се.) АРОН МИЈИЋ народни учитељ. — Цртица из живота ваљаног учитеља. Арон Илијић, негдашњи велезаслужени учитељ мартоношки родио се у Сомбору 1804 године на Сретеније и ту је свршио народну и онда постојавшу нриватну латинску граматикалну школу. Затим је 1818. и 1819. године изучио србску учитељску школу у Сомбору као отличан и најбољи ученик. Другови су му били између осталих: Адам Драгосављевић потоњи књижевник србски и учитељ Шидски, Константин Поповић и Павле Грегоровић негдашњи ваљани учитељи сентомашки ; од ко]'их је први у Марту 1849. на развалинама Србобрана погинуо. По свршетку школе као ваљано спремљен учитељ ступи Арон Илијић у учитељску службу у Ст. Футогу, где је две године служио ; затим буде изабран за учитеља у Сегедину, где нроведе пет година, и имамо међу познаницима неколико још живих његових сегединских ученика, који се и данас са великом хвалом сећају свог честитог учитеља. Напоследку буде изабран за учитеља Мартоношког, где је 30 година најточније и најсавестније послужио роду свом- — Он се особито трудио да ученике своје религиозно и морално изобрази. Његови су ученици данас најчеститији и најугледнији грађани у Мартоношу, а који су се даље учили, били су свуда нонајвише отлични ђаци, и сада многи од њих као учитељи, званичници и примерни свештеници служе своме народу, благодарно сећајући се првог свог учитеља. Често сам слушао од његових ученика много лепих речи у славу свог учитеља. Он је био прави чедољубива отац и брижљиви васпитатељ