Školski list

— 26 —

ристи. Жежен креч ваља чувати од слободног ириступа ваздушног или га треба брзо употребити. Њиме даље усмар (тимар, кожар) чини коже, а милар (сапунџија) употребљава за мило (сапун). Кречом гнојећи земљу постане ова плоднија. Креч раетерује пужеве и бухаче. Пара од скоро окречених зидова је шкодљива, под околностима пак и по живот човечји опасна, јер она често изчезне тек после внше дана, ако се међутим не растера сагорешем сумпора, барута или испарањем оцта (сирћета) на врућем кову (ковини, металу).

ПРЕДСТАВКА, епархијске консисторије горљо-карловачке, високој кр. хрват. слав. далматинској земаљској в.тади у Загребу. Број 674.*) Уз неприлике оне за овдјешњу православну цркву штетне оскудице, што овђе закона о реципроцитету, законо иризнаних хришћанских цркава, подобног закључку чланка 1ЛП. од године 1868 у мађарској краљевини у опште још нема ; и у крило уставно управљане матере земље већ утјеловљеној крајини, црквена одношења још једнако по старом толеранцнатенту равнају, а у краљевини Хрватској и Славонији другчије: овдје се у подручију овдјешње духовне управе дубоко осјећа још и она ио вјероисповјест иравославне цркве голема неиравда, што нотјече из школских за опште иучке школе војне крајине 8. јуна 1871. године изданих и још једнако у крјепости стојећих прониса и уредаба, и из оног проведбеног начина, како се исти школски прописи и уредбе у пракси једнако извршују и недостатности њине допуњавају. Прописи и уредбе те непознају ни оних начела и обзира, што су изражени кашње у §. 6. школскога закона од 14. листопада 1874, по коме закону у краљеванама Хрватској и Славонији „у пучкој школи учитељ мора бити оне вјере, којој припада младеж школу полазећа; а у конФессионално мјешовитим школама учитељ, ако је један, мора бити оне вјере, којој прзпада већина ученика; настане ли пак потреба, да се намјести два или више учитеља, тада се има обзир узети и на оне мањине, којих вјероисновјести ирипада бар четврти (дакле не мањи) дио укуинога становништва дотичне школу издржавајуће онштине. Па што тога начела и тијех обзира и овђе још владајућим прописима и уредбама школским изражених није : за то им је и постао могућ начин проведбени такав, какав се кад ирохтије и свиди надлежног ше®а и реФерента изволењу субјективном и сасвим слободном, да неречамо конФесионалним обзирима његове рођење вјероисповијести преокупираном.

*) Ову смо представку од дотичног г. реФерента добили још у Новембру прошле године, али због ограниченог простора овог листа, тек је сада саобштити могасмо. У.