Školski list

— 22 —

Св. Сава више је пута остављео Србију, ходећи које у св. Гору које у св. Земљу и повраћао се у њу црквеним ил' државничким пословима. Сваки је његов иут зпачајан био, јер увек би учио и проповедао слово Божије, само где би му се и најмања прилика дала. Тако када се једном враћао са свога пута, свраги се у Цариград, а одатте преко Бугарске дође у град Трнов. Ту је неколико дана на болесничкој ностељи провео и у очи 14 Јануара но иримању св. иричешћа склопи руке и испусти своју свештеничку душу у 68. години живота свога Тело му се пренесе у Србију, где је у мапастиру Милешеву до 1595. лежало. Те године грозни Синан паша турски да, да се тело пренесе у Београд и тамо га на Врачару сналити даде. Оиај стуб огњеног племепа, који се до неба подигао, сваком је Србину дубоко у срцу уписан са поуком св. Саве, да пегујемо и гајимо српско име и веру православну. % ј»ј ј}; На основу науке св. Саве која уливаше у нас чпсту веру, искрену љубав, братску слогу и просвету ума — развијао се наш парод и развија се и данас, п једпна му је сметња била што она замисао св. Сава пије могла наћи скромнога месга међу проста четир школска зида, усљед силних и снажних непријатељских нехришћанских нападаја Школа је једини и еајмоћнији чипилац напредка народњег, оног напредка кога је св. Сава сваким својим чином желио да оствари. Св Сава школе и то чисто народпе школе, у којима се учи Бога бојати и име своје поштовати — сматраше као средство срећне будућности српског народа. Зар пе видимо толико пута у повеспици нашој да нам је само прадедовска вера, коју је улио у душу сваком Србину први српски просветитељ и учитељ св. Сава, била тако јака и спажпа, да га је крепила и сиажила у свима његовим мучиим приликама, јер челичпо срце Србииово не мога ни ватра па Врачару сагорети, нити је нодлегао оковима љутог сипџира мучено стотинама година од свирепа тирана. Па кад смо унутарње убеђени, какво велико дело добисмо у наслеђе од највећег српског учитеља св. Саве и какве неописано велике заслуге Српство има од њега, зар онда и ми из дубине душе пз највеће благодарности да не занојимо ону велељепну песму: „Воскликнем љубовију свјатитељу Сави " која се даиас по сви даљни српски крајеви ори ... јер : Србин кличе своме спасу: „Слава Свети Сава — Србина спасава!" Стеван КоњовиК.