Školski list

— 46 —

ђен у Хрватској". — Сад иријеђе катихета на друго старије дијете, ученика III. разреда, и имајући овог да испита из символна вјере, рећи ће му: „Шта знадеш о светому Духу ?" Акадученик рече, што је знао, ућиће му учитељ Циндрић у ријеч: „Но, кажи све, што знаш; још нијеси казао, да дух свети излази од Оца а од Сина." И кад то тако бива у школи, гђе није ни Једног дјетета римокатоличког, како мора да бива ио оним школама, гђе је више римотоличке дјеце, и гђе су дјеца православна у мањини!? Строги испит школских надзорника, макар међу овим надзорницима у цијелој крајини поред све већине и народа и ушколоване дјеце вјера нравославне, ни једног јединог од иравославне вјере нема, за цијело би установио, да овај овђе наведени примјер осамљен није, и да учитељи цркве римокатоличке ако не сви баш, по пучким школама, гђе је дјеце вјере иравославне и племена српског, а свештеника православног у мјесту нама, тако сваћају, данас свој задатак, с којим су се нашли у тим школама, као што са свђе сваћа учитељ Циндрић у Збјегу. Наше није такве учитеље и паиме овога овај час сноменутога судити тога ради, што они таквом радњом и наставом својом компромитују саму земаљску владу, јер јој нодмећу ону интенцију, која се код земаљске владе замислити и предпоставити неможе. Али висока влада благоволиће милостиво допустити и Сама, да ова духовна православне цркве власт, према нрисези свога владике-дијецезина и својој рођеној, и према дужности себи највишим Рескриптом од 10. авг. 1868. IV. А. §. 10. наложеној, никако равнодушна бити неможе и несмије наспрам таквих жалосних појава, што овостраној нравославној цркви у корјен ударају. Ако овдашњој православној цркви, и њеном овостраном сриском, српске дијецезе народу, највишем Пријестолу највјернијем и земаљској влади лојално најоданијем и није но злокобном удесу дано било, да доживи. и очима својима вади највишега Рескрипта од 10. авг. 1868. III. §. 111. у животу изведен и ироведен ; — ако је исти народ и црква му нравославна и осуђена најстрпљивије на чекање онога времена, кад ће једном регулисана бити школска одношења цијеле земље једним и' једнаким законом земаљским, који би се како свака правда захтијева достојно обазрео и на правне слободе јп есс1е81а8(лс18 е1 8сћо1аз1лс18 истој цркви највишим повластицама срнскога народа, и земаљским законом 27 : 1799 ; за тијем и највишом краљевском уредбом од 14. маја 1875. нодјељење, ујамчене, и своме изводењу предане : — и ако иста народна црква до тога времена свој народно црквени подмладак по пучким школама с почетка иоменутих прониса и уредаба са „ћудоредно-религиозном" васпитању и даљем за живот наображавању имати па узато и нравило службе своје, како се оно без школске дјеце и без њиног црквеног појања и читања занемарује и затире, гледати мора; — ако и јест све то тако: то ипак неможе ова православна црква и овдашња духовна управа њена још и то гледати и без најсвечанијега просвједа трпити равнодушно, да се исте опште пучке школе, које солидарно издржава цијела земља, све општине без разлике вјероисновјести и народности грађана одмећу у