Školski list

— 47 —

службу илеменском шовинизму и иропаганди римској; да се тамо одмећу овђе довољно оевјетљеним проведбеним, поменутих школских уредаба, начином и нехотице можда, ал свакако хотимице и тенденциозно таквим, учитеља римокатолика, радом и смијером, о коме неможе никакве сумње бити, камо је уиерио. Допустиће нам дакле Висока Влада, да је уз најдубље огорчење ове епархијске духовне управе на такве жалосне појаве сасвим оиравдана и молба наша, коју у такву огорчењу уз најсвечанији просвјед нротиву такових појава на високу земаљску Владу, нијпонизније овим актом упућујемо и молимо: Нека би и прије, до новог школскога закона, који се очекује, да у горенаговијештеном правцу регулише школу и школска одношења за цијелу земљу, нрема тому што се све опште пучке школе издржавају из ошитега врела и терета цијелог граћанства без разлике његових исиовијести му, и према тому што највишем и опште отачбине олтару православна црква служи онако исто, као и римокатоличка, — благоизвољела Висока Влада постаратисе, и у томе старању сходне мјере предузети, да : Прво, при постављању учитеља по општим иучким школама у Крајини, конФессионалне околности, у којима се оне но једине налазе, као мјеродавне достојног и праведног обзира добивају; друго, да свима учитељима у истим школама у опште свако и кон®есионално и политично прозелитство, најстрожије забрањено пребуде; наособ нак често поменути учитељ Циндрић с мјести, гђе му и тако као римокатолику мјеста није, за његово из граница његовог позива и задатка тенденциозно изстуиање, нека буде удаљен. Духовна ова еиархије горњо карловачке управа неможе ове са овом молбом скопчане иредставке своје закључити а да евентуалном приговору, да нрвом захтијеву молбе њене оскудица кандидата православне вјере на путу стоји, неизиђе на суеријет сада већ са овом најпонизнијом примједбом. Приговор такав неби имао ни толико наслона, колик му се даје данас, и неби се имао никаквог, кад би се престало захтијеву јавности за српску препарандију у горњем Карловцу стављати на нут онакве препоне и одклањујеће увјете, каиви ни у самој Мађарској од стране краљевско угар<же владе нити су полагани искони, нити се полажу данас признању и признавању јавности српске учитељске школе у Сомбору. Али ту бм се дакако на мјеродавном мјесту најпрво морало смиловати до другог и тог увиђења, да то не стоји, да је у овом иогледу друго што Мађарска, а друго Хрватска и Славонија, и да оно, што тамо може, овдје неможе бити. Из сједница епархијске конзисторије горњо карловачке у Гомирју дана 3. нов. 1885. Теофан ЖавковиК с. р. владика гор. Карловачки.