Školski list

Школскм Јм. „ттт кодски Лиот" излази једанпут у меседу. Претплата је за делу годину 1 ф. 50 новчића, а за Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, кзо и богослови п приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву ,,1Пколсксг Листа" у Сомбор. Бр. 6. У Сомбору, 10. Јунија 1886. Год. XVIII.

КдКО СЕ ШОЖЕ ДЕЦИ ОШИЛИТН ПОПМБЕ ШКОШ (За назградз^.) д евију просветних завода основна је школа најважпији и најкористиији. Она је највеће благо једнога народа, јер је „расадпик мисли, по којима се управља живот народни" (Милићевић). Дистервег овако означује важност осповне наставе: „Кад би се у којој земљи затвориле све пародне школе, одмах би се појавило потпуно варварство." Нико није кадар побити истину ових речи, а из њих се даде извести закључак, да народна школа са својом основном наставом много стаје па пут разнима неваљалствима људским, те да потмомаже свако папредоваље. „Она је дакле водиља светлијој будућности" (Милићевић). Школа је нотекла из породице, па је мало по мало прешла у област цркве и државе. Ове три области дужне су по своме ириродпоме праву старати се, да има ваљаиих школа, и да оне онако поправљају и усавршују човечаство, како то њихов социјалпи положај захтева. Да школа може збиља онако користити, како треба да користи, морамо сви слогом прегнути, да створимо, што но реч, школин народ т. ј. народ, који мари за своју школу, који је свестап велике задаће школине, али и својих дужности према њој. Неуспеху школину много је крива индоленција народна према њој. Жива је истииа, да само онај народ, који узајмично нодпомаже своју школу, а школа њега иде утрвеним путем на сусрет својој светлијој будућностн. Различити су поводи, са којих народ занемарује своју школу. Они се дају одклањати тек мало по мало и врло опрезно, али се отклонити морају. Један од највећих узрока, с којих школа не може право да ради, јесте немарно полажење. „Без алата, нема заната", вели