Školski list

152 —

могло и колико се дало ова је конФеренције своје учиннла и начелно решила, да је ова уредба посве непотпуна. Она не одговара потиуној органлаацији целокупног учитељства. Ни данашње потребе пи наука није потпуно у обзир узета. — Ми морамо летимичан иоглед бацити на онај тренутак, кад управо почиње нрва настава. На првом месту снадало би то У дужност родитељској кући, но ко познаје силне нрепреке, голему сиротињу или нревелику родитељску љубав, тај ће на мах увидети, да се та дужност греши о задатак родитељског васпитања. С тога видимо, да је школа прва, која ради васпитања деце мора системизованим правилима да послужи, а т<ј би била она мала школа, која се зове забавиште; у онерату нема ништа о забавиштима, бар у оним местима, где може то да буде; дакле ваљало би и то додати. — Иза ове долази основна школа, коју полазе деца. Жи имамо здраве, богаљеве и сирочади. 0 сирочадима нема у том нацрту ни сиомена и с те је стране не потпун; ваљало би бар у свакој енархији један завод за сирочад створити — бар да се повуша, па ако не иде, онда се ни апеловати не може. — За децу глухо нему, која су од природе кажњена, треба човечанство да им пружи оредства и начина, да им се срца облагороде, да им лакше падне сносити њихову тешку невољу, о таков>ј школи и њеној потреби није у онератуни додирнуто. — А шта да речемо за сленце, та и они се могу однеговати у духу времена, од њих могу мали вештаци да буду — и ту није ништа учињено, а дало би се; вели се : нема средства. Ја велим има и сувише, јер у том погледу ми смо један сретан народ, који би то могли урадити, само кад би хтели, и то све из манастирских добара — такове школе би се могле подићи поред манастира. — 0 даљем усавршавању учитељском једва је нешто сноменуто норед свега тога, да се зна, да учитељство само зато нема довољно средства; ваљало би нриступити уједињењу но зборовима мезтним, среским и енархијским, рекох, да је нешто споменуто, али врло половно — то ће остати само на хартији; морало би се и то понунити. — Има нешто у нацрту, што нас мора задовољити, а то је захтев, какве требају да су школске просторије; још нешто, што спада у спољашње устројство школа споменуто је, ал' нас не може ни мало задовољити, а то је прво скучени стан учитељски, јер у обележеном нацрту су оне собе за учитеља, а где ће му његови млађи бати, да ли с њим заједно или где? и то нас не може задовољити. — Шта да кажемо о плати? Пада ми на памет речи једног старијег брата колеге, кад о овом већасмо у конФеренцији, ево, шта рече од једне: „0 Боже мој, зашто не донеше закон, па да се није слободно женити, или, акосеучитељ и ожени, да му није слободно децу рађати." Заиста жалостно, кад тако шго човек желити мора. Па шта да кажем о изворима за плаћањз учитеља ; тако су жалосни к несигурни, да ако би човек морао спасти на њих, тај би врло жалосне дане провађао, јер по њима учлтељ нит може живети, нит умрети. Даље нема ни спомена начин, који би осигурао учитељу редовно добијање своје нлате. — У погледу школских онрема и учила није ни ту ништа учињено, јер данашњим даном доказано је, да успех много и врло много и од овога зависи; истина, да се нешто сноменуло, али и то овлаш, у половиим мерама : с тога је и то не подпуно у нацрту. — — У но-