Školski list

— 177 —

ПРИРОДОПИСНЕ ЛЕШЈЕ 3А СРЕДБЕ РАЗРЕДЕ НАРОДНИХ ШКОЛА. Од Симеуна ^КИогњеви^а,. III. И Л 0 В А Ч А Показујући ђацима (лошију, обичну и Финију) иловачу, учитељ (—ица) пита за име ј«»ј и т. д Она је густа земљаста маса и као така врло је распрострањена, образујућп голема сложишта; нема је чисте или врло ретке, него је увек помешана с песком или с другим каквим копом. У сувом стању није цепка, него товна (густа). Обична иловача је боје жуте и црвенкасте; жута је од мпогог песка, креча и т д Грнчарска иловача је жуто-бела или сива и плаветникаста. - Сјајности је ионајвише мутне ; непровидл.ива, или тек мало прозрачна. Виси на језику или на влажним уснама, и влажна (ознојена) особито заудара. У води се раздели и омекша, врло упије (привуче) воду и чврсто је држи, јер се са свим с њоме смеша, те с тога се не осуши тако брзо, него се претвори у блато, које се даје месити као тесто Још јаче унија маст и олај Кад се пак осуши, она се стегне и сва испуца, те постане тврда као камен и не даје се впше месити, што се види, кад се пеку опеке (цигљеј. Иловдча остаје така и ако има више песка од ње помешано. Ваздух и тонлота не продиру кроз њу и отуд се вели, да је иловача хладна земља У ватри се пе топи ; изложимо ли је пак жару, опа тако отврдне, да челику измамљује варнице (светлице) и у води више не омекша, него или од гвожђа, што је у њој, поцрвени, или од песка, креча и др. пожути ; само иловача за лулз и порцелан остаје бела. Одлома је земљастог и густог, даје се утрти, јер му је тврдоћа врло малена. Извесна количппа иловаче тежа је У 2 3 пута од толике количине чисте воде. Иловаче има у великој количини скоро у свима земљама. Где се оиа по њивама налази, ту о кишовитом времену и још дуго после тога има много воде, а земљиште је то меко и клизаво, јер кад је иловача сита воде, не пропушта осталу воду. Мало по мало суши се и иловачно земљиште, и тада је тврдо,