Školski list

полако тру)е детиње срце коЈе каквим пеуиутпим еавикама ; од мидине и ие узима на ум, да му је дете огрезнуло у неваљалству, - а доста пута бива, да га сам родитељ подстиче, да свог бабу развесели непристојном шалом. Разуме се, да жпв пример и овде највише утиче на дете. У свом родитељу гледа дете најјачег подупирача, па омлитавили и овај, дете се повија као оно шибљика за сваким ветром. С тога нека се свакн неморалап обичај и у оиште свака неморалпост уклоеи испред дечијих очију. Све се нешто ла"кше одгајива у детета, само облагорођивање срца, честитост и поштење као да најтеже пријања уз-а-њ. Већ и сама природа дечија нагиње више слабим странама човечијим, него моралу и племенитости, али за то је баш ту дом, родитељ и околана му, да раме уз раме раде о бољитку и срећи узданице своје. Врло често гледа се и на еајмање ситнице, а о оваким крупним погрешкама, као што су дапас у домаћем васнитању, ее води се скоро ни мало бриге. ј Родитељ се мора старати, да усади у срце свом детету клицу човекољубља. Све, па и материјалне жртве не сме избегавати за љубав овој великој човечанској врлини, јер ко напредује у човекол^убљу, приближује се Исусу Христу. Равподужност, себичлук и суровост отима јако маха; људи хоће, да постану нељуди, па је врло потребно. да се још из малена буде у децм човечански осећаји, јер они ће изазваги човекољубље. Из ове врлине над врлинама проистећи ће и оСтале врлине: ваљаност и поштење, родољубље и заузималаштво. Тешко је дете навикнути на добро, али је много теже одвикнути га од-а-зла. За то га не ваља никад испустити из ока. Родител^ско око ваља свагда да мотрн на кретање и развијање његово, па да му слабе стране омаловажава и уништава, а добре му стране узвисује и усавршава. Родитељи и дом ће у овом нослу лакше усиети и од саме школе, јер су школи у том погледу доста везане руке. Но ипак не ваља да родатељи васпитавају па своју руку, него да доводе у склад са школским васнитањем. Данас влада мишљење, да је само оно човек на свом месту, који је пун натучен знања, но то не стоји. Може ко имати огромног знања, а овамо да није нотпуно душевно развијен,' да нема племенитости у срцу, да нема човечности ни за длаку. И