Školski list
— 61 —
срећу изглади и норавна оне ужасае противности, које су кроз толико вијекова са рп.злике у вјери и осјећајима народ ове земље упропашћивале. (Свршиће се.)
ПОПРАВЉЕНА К0Њ0В2ША КОШНИЦА. Ових дана добих од својега нчеларскога пријатеља Стевана Еоњовића кошницу, коју је он сам конструјисао и исправио по мојим примедбама, које су изашле у овогодишњем „Годишњаку" и у лањској „Хрватској Пчели". Има већ доста година, како пчеларим, и доста ме је стала пчеларска пракса, док сам стекао себи правога практичнога знања о ваљаности ове или оне кошнице. По нованама пчеларским немачким и делима пчеларским немачким, кад би се човек управљво, неби могао доста паметан бити, да би могао изабрати ову или ону кошницу као најбољу, као најпрактичнију. Сваки Цлганин свога коња хвали. Тако и Немци, сваки своју кошницу хвали, а имају кошпица, хвала Богу, као печурака. У Немце пчеларе ушла је та манија, да сваки, који је јуче ночео пчеларити, одмах гледи да какву нову кошницу коиструјише, иа онда удри сваки у хвалу, у сва звона о својој кошници. Тако сам се ја више пута преварио, наручујући хваљене немачке кошнице. Да боме, за ирвих година мојега пчеларења обузет сам био страшћу, да сваку хваљену немачку кошиицу себи набавим, док нисам дошао к себи и увидео, да Немца имају страст за нове из!1аласке, те да ти њихова изналасци не вреде много. Нека Немцм изумевају кошнице какве знају, ми се на то више обазирати не ћемо. Ми треба да имамо нред очима, како би се умно нчеларење, та врло корисна грана економска, могла нодићи у нашем народу. Да се умним нчеларењем долази до В :ће користи, него старим начином, којим смо до сад пчеларили, о томе не треба ни трошити речи више. Сад је само питање, како да се умио нчеларење рашири но иашем народу. Умно се може пчечарити само покретним саћем. То је дакле главно, што је изумео Ђерзон, а кошница може изгледати, како хоћеш. Али то није доста казати нанши српским сељацима: пчеларите покретним саћем. Кошница са покретним саћем, као што је Немци граде, кошта много. Једна такова кошница кошта шест до седам Фораната.*) Је ли могуће дакле са таким скуиим кошницама раширити умно ичеларење међу српске сељаке ? Ја мислим да није Да се умно пчеларење рашира међу српске сељаке, није довољно само казат '1 да купују кошнице са иокретним саћем, него ту треба њима, пружити такове коиЈнице, које ће бити најјеФтиније или другим речима, које они могу сами правити. С таком се само кошницом може раширити умно ичеларење међу српске сељаке. А осим тога та кошница мора бити што једноставнија, што иростија, тако, да сељак на нрви поглед мора схватити, како се ради око такве ношнице. Дакле, да се умно пчеларење рашири међу паше сељаке, мора бити: 1. Кошница са покретним саћем. 2. Мора бити јеФтина т. ј. мора бити такова и од таковога материјала, да је може сам сељак начинати. 3. Мора бити једноставна,
*) Коњовићева кошнида вреди 4 воринта, и може се код њега добити цо ту цену.