Školski list

6

— 92 —

НЕКОЛИКЕ БЕЛЕШКЕ ЗД НСТОРИЈУ ПЕДДГОГИЈЕ У С?Б1. Од Владимира Краси^а. (Свршетак.) ii. Лдлн Драгосављ^впћ. Адам Драгосављевић, родио се у селу Бремепу, у Бараљској жупанији, 18. Фебруара 1800. (У М. Ђ. Милићевића „Историји педагогије" погрешно стоји на страпи 560 , да се Драгосављевић родио 1830 Ја сам 1879. дао исиисати из протокола „КрехцаемБтх -б" у Бремену дан и годииу љегова рођеља). Оцу му беше име Симеун, матери Јевросима Био је учитељ у Шиклушу, Мохачу и Буковару Зпао је врло добро грчки и латински. Највише се бавио филологијом Од њега имамо ,,Превод псалтира као прва проба на српском језику." У Вечу 1833. Најзнатнија су му дела: ,,Немачка граматика за децу и за свакога, који је рад немачки језик из кљига да научи " (Прво издаље изашло 1833, а друго 1851. у Пешти у типограФији Басилија Козме), и „ПоставакЂ елавенски слова или нисменоств каква е и каква треба да е у србском езвгку," печетано у Београду 1840. Осим тога иисао је више помаљих састава у ,,Летонису Матице Српске" и у ,,Бачкој Били." Умрво је у Опатовцу (у Срему) 16 Јулија 1862. iii. Лука Мплоканок Георгнјевнћ Лука Миловаиов Георгијевић, сриски учитељ у Будиму. Родио се у Босни, у нахији Сребрпичкој, која се зове Осат. У Бинковцима је учио српски и немачкп и изупио шест латинских школа. После је у Сегедину свршио философију , а у Пешти права маџарска и постао јурат. Године 1810 наиисао је дело о ,,Сличноречпости 1 ', које је издао 1833. Бук Ст. Караџић с насловом: ,,Луке Миланова ониг наставлеља к србској сличноречности и слогомерју ила просодии. По новом правописаља начину сматрајући па повод к новој весма пужтиој србској нисменици или језиконауку списат 1810. А издао га Вук СтеФ. Караџић У Бечу 1833." — По жељи владике Диониспја Поповића иреводио је он на сриски нека дела с латинскога језика. Умрво је у Будиму 1820. године; а било му је око 80 година, када је умрво.