Školski list

— 182 -

доровићева приправница другога разреда. За овим одпоје ириправвички лик у дивеој хармонији : „Оо сватмми оупокои". По свршетку ове духовпе химне ступи на катедру Никола Ђ. Вукићевић управитељ учитељске гаколе и привремени главни школски реФерент, који је држао говор о заслугама великог покојника. Говор је тај читав сат трајао. Говорник као најискренији пријатељ и поштоватељ Натошевићев у овом говору свом представио је живо и верно велике заслуге покојникове за школу србску и за народ наш у обште и особито за србску учитељску школу Сомборску. Говор је са великом пажњом саслушан, и кад је на свршетку говорник јасним гласом ускликнуо : „Нека је СЛ&ВЗ, Отцу нове школе србске, обновитељу ове србске учитељске школе, највећем Педагогу и велезаслуженом књижевнику србеком дру Ђорђу Натошевићу"! заори се са свију страна дуготрајно : „Слава му ! а лик приправнички одпоје тројекратно : „ В ^чнда пдмлти" незаборављеном и прослављеном великану србском, коју тужну песму црквену сви присутии дубоко тронути, стојећки саслушаше. Тиме се завршила ова свзчаност школска, које ће спомен сви присутни за целог живота свог верно у души својој сачувати. „Слава Натошевићу Отцу нове школе србске" ! На веки Слава ! ! В.

НШЕ УЧИТЕМЦЕ. — За награду. (Продужеље.) Кад сам већ говорио о раду учитељице у школи и у простијем пароду, сад ћу да пређем и па њен рад у отмеиом делу, дакле у интелигенцији народној. И овде има учитељица позива свога, а у толико ће га лакше моћи вршити, што се у овом делу чешће налази, дакле ће та^о бол>е моћи увидити оне мане, које су заразиле и овај слој друштва нашег. Упашће јој и овде у очи погрегпност, која се у домаћем васпитању подмлатка чини, а једно са кривог схваћања и појимања. Деци се овде навалице убија природност, и место ове силом се стварају од њих луткови. У опће се овде више полаже на кретање и држање тела, него на пегу душе и срца Већином спремају мушку децу за позније удвараче, а женску за великосветске госпођице. За то уцитељица треба често да се упусти с таким роди-