Školski list

- 66 —

говори о кажњењу — оиет из другог одсека, •— те је таким иретурањем и иремештањем с једне стране и изостављањем неких речи и реченица с друге стране — направио још једну збрку, из које он изводи то, да ја хоћу мању децу да казним, а већу децу, „ у том истом случају" (? !) да забавим, — што је сасвим неистинито. — Ја сам код „ забављања деце", на згодним примерима, показао. како се дете може забавити у првој, другој, трећој и четвртој години, и од пете годипе на даље (стр. 126). А г. Н. навео је из свега тога нешто, где се говори само за трећу и четврту годину, а остало је ареИутао. Код „кажњења деце " казао сам, даби„најлепше било, кад би се могло бити са свим без кажњења", али, ако се „већ казне морају употребити код деце, а оно бар треба гледати, да се у што мањој мери" уиотребљавају. Где год је могуће, да се дете забави леаим начином, не треба употребљавати казну, и ако је дете може бити заслужило, да се казни. Ово важи нарочито за мању децу, која још немају довољно искуства, нити имају сталног правца у раду и понашању, те с тога и нехотице одступају од реда. Но боље је и строжије казне употребљавати, него иогрешкама детињим кроз прсте гледати и дозвољавати да се оне сваки дан нонављају" (стр. 128/9). — Г Н. изоставио је целу ону тачку, где се говори о ираштању казне мањој деци, која нехотично греше, и изоставио је последњих 8 речи, које су овде подвучене; — те на тај начин мени иодмеКе, да ја препоручујем час неупотребљавање казне, а час укЈтребљавање казне, и кори ме речима : „Доиста јединствена логика !" НјчЈа имам више права, да кажем њему: доиста, једипствена критика ! У 3. 4. 5. 6. 7. и 8. одсеку истог чланка о кажњењу (стр. 129 —132), ја сам даље разложио, какве могу бити казне, почевши од прве године па даље, и кад и како могу оне да се врше. — Ну од свега тога г. Н. навео је само 3. одсек, па и то неиотауно, и само с том намером, да би могао неке од тих реченица поредити са другим неким реченицама, које говоре о са свим другој ствари, — јер ваљда забављање и кажњење није једно исто После, вели : „И још је у књизи ствари, које се својом јасном контрадикцијом одликују;" али, вели, навешће „само још две." — Тако, тако, само нека се каже — много, а за доказе је лако. . . . Ну да видимо и те две противоречности! Ја сам на (стр. 10.) у почетку чланка, који говори о ваздуху и чистоћи, казао, да без удисања здравог ваздуха дете не би могло живети ; — а г. Н. вели, да сам то опровргао речима, којима сам на (стр. 12.) завршио исти чланак : „Где год се ваздух мало више поквари, деца то брзо осете и лако се разболе." Ја мислим, ко год може да разликује оиште тврђење од посебног, ко уме да одвоји почетак неког чланка од свршетка, ко је у стању да садржину чланка доведе у свезу са насловом, и ко узима речи и реченице у обичном смислу, како се говоре, — да ће схватити оне реченице онако, као и ја, т. ј. да човек не може живети без ваздуха, и да нокварен ваздух шкоди, и то деци више него обраслима. И тако, ја не видим, да ту има тако „јасне контрадикције," какву жели и тражи г. Н.