Školski list

67 -

Другу, исто тако „јаену контрадикдију" налази г. Н. у том, што ја, на (стр. 59) велим, да се „о облику и тежини животиње не може до осн. школе с успехом говорити"; а на (стр. 66.) кажем, да може бити опажања облика минерала — чулима вида и ииаања. Он то тумачи овако: „Ово значи : о облику животиња се не може, а о облику минерала се може пре основне школе с усаехом говорити. По том мора бити да је облик грумена соли, парче камена и др. нравичнији од облика коња, псета итд." — Али ја нисам казао, да се о облику минерала може с успехом — говорити, него сам казао, да дете може при аосматрапу неког минерала: гледати, слушати, мирисати, кушати, ииаати итд., и да тако може задобити осеКаје : боје, облика, величине, звека, мириса укуса, додира, тежине, топлоте (види 3. одсек дотичног чланка на стр. 66/7 ), — а то није немогуКно. Тако исго ја нисам говорио ни о иравилности облика ни „коња," ни „нсета", па ни минерала. Па где је ту онда „сакривена нека загонетка"? Код мене за цело није ; али има извесно нека загонетка у критици г. Нешковића. Најпосле вели : „Сад доста о том — можда је и ово сувише." Али ипак не може срцу одолети, него мора и он да „устане. . ., иротив злоупотреба, што се деца силом упућују, да више раде десном него левом руком." — Ја сам на стр. 22. казао овако: „Кад се дете држи на рукама, треба пазити, да се не држи свагда само на једној руци, него редом на једној и другој , и то више на десној руци, да би дете десну руку могло слободније кретати и да би се навикло, да ради више десном него левом руком." А г. Н. је изоставио све овде иодвучене речи] па, пошто је са (стр. 75.) где се говори о познавању нраваца (шта је доле и горе, десно и лево, напред и натраг), извадио и додао једну сличну реченицу, — наводи из неког немачког часописа неку „молбу леве руке будућим васпитачима", и додаје сам са своје стране дирљиву молбу, управљену на „мека срца" „матера српеких" у корист леве руке, која им се тако лр^ло, убедљиво и аскрено моди" ! Да није смешно, било би одиста жалоса' Ја нигде нисам казао, да не треба радити левом руком. А дотична реченица на (стр. 75). (Тако се дете навикне, да све ради десном руком"), односи се на претходче иобро^ане случИеве", т. ј. да дете држи кашику у десној руди, и да при руковању пружа десну руку (а доцније, да се крсти десном руком да ишпе десном руком итд ), и само у тој свези има та реченица онај смисао, који сам јој ја дао. — Али г. Н. неће да зна за то, он се ухвати за једну једину речцу („ове"), те онда чуда почини. У осталом, ја остављам њему , да он учи своју децу, да се крсте и левом и десном руком (али онда и слова да окрене и на леву страну), да цртају и свирају на виолини и са левом и десном руком (ако он т. ј. не презире уметност, — јер се нешто буни нротив естетичког васпитавања) итд. а ја богме моју децу учим, да држе кашику у десној руци, да се рукују десном руком, да се крсте, да нишу, цртају, свирају — десном руком; али им опет и не везујем леву руку, као што би на тај начин хтео да екснераментује неки наш коментатор Дарвинове науке о развитку, који се прославиои као критичар, ина кога као да се угледа у том г. Н.