Školski list

— 58

аака; може полутана, а може и сваког другог члана из оиштине па и онога, који ништа не зна Поближе дакле није ништа опредељено. А шта је томе узрок? Биће по свој ирилици овај. С погледом на материјално стање наше-г народа није се хтела узаконити квалиФикација управитеља школског. Али се на сваки начин предпостављало, да ће се за ту велеважну посту за управитеља школског истицати ван стручњака само најугледпији чланови општине — и да ће се само такови и бирати. Међу тим то беше само претпоставка, али у пракси са свим се обратно показало. Па на послетку — рецимо да се претпоставка и остварила, да се бирају — да кажемо — најугледнији чланови општине, је ли тиме одговорено оној сврхи за коју се унравитељ бира? Очевидно да је од тога далеко. А дочим се у иракси још највећа противност у томе показала — дошло се до апсурдности. Па шта видимо дакле ? Завиримо само по црквеним општинама нашим. Потражимо школске управитеље. Запитајмо их о школи и настави њеној. Одмеримо оштро свакога сноља и изнутра . . Да жалосне ли слике. Да се занлачемо ! Пред собом гледамо многе незналице. Гледамо људе, који ви иојма немају о школи и настави њеној. Пред собом гледамо људе, који често немају ни оно основног знања у довољној мери, што се данас захтева од једног ученика основне школе. Па још и боље помози по варошким општинама нашим ! Ту се нађе људи умно образованих, који добром вољом и разумом својим иду за тим, да бар супасност одржавају са учитељским особљем и који у мпого прилика заслужују поштовање од стране учитељства. Али по селима! Ту је жалоет неонисана! Према законском опредељењу — сваки се јагми да буде унравитељ школски. Ни један не испитује себе, да ли је дорастао тој узвишеној пости. Сваки се способан осаћа. И онај, који нешто зна — падрикњига ; и онај који ништа не зна празноглавић, — сви би управитељи били, Отуд их има свакојаких Из трговачког, као из свију руФета занатлијског сталежа, а има их много и из ратарског сталежа. Па што је још најгоре и што највећма углед школин обара то је што се често за унравитеље школске истакну и они, који ни својом кућом нису кадри управљати — пропалице моралне и материјалне. Одиста је жалосно видети, таког једног управитеља, кад дође у школу, да надгледа рад учитељев ; или кад дође да испиту школском председава. То је такова јадна слика у животу школарства нашег, да јој разуман човек јадније у свету