Školski list
— .205 —
ЖИ31Њ1 нашеа" у храм, да се тамо учи слову Божију и осталој свакој књизи и пауци, како се не би огрешили ма у чему о дужност родитељску, — како тек треба ми то — као обични : грехом, нуждом, злобом, завишћу и сваковрстиим невољама, с којима нам се вал.а кроз цео живот па смрт и живот борити, ошсољени људи да чинимо? „Гледајте, браИо, вели иам св. Писмо, иека вам не буду деца уМОМ деца, него какошКу нека се детнње, а умом иека буду савршена ." (I. Кор.
Немојте дакле затварати ушију својих испред гласа Цркве своје, испред гласа иастира свога, испред гласа и саме савести своје, нити очију својих испред примера, кога вам у томе смислу св. паша мајка Црква светковањем данашљега нразника пред очи износи, јер ће крв ваше деце из ваших руку вечити судија тражити, а ономе, који „сотвори и научи" обећава св. Писмо, да ће се „велји" нарећи ,вг царств1.< небесп г 1;м г б. и (Мат. У. 19) — Аминб.
XIV. 20.)
Јер се Гоопод у телу показа Свима оним, који су у тами! Пећина је примила са јасли Рођриога од Матере Дјеве, Пастири су казивали чудо, Мудраци су са истока дошли У Втглејем, дарове носеКи, А ми хвалу с недостојни усти Ап1)< оски нринесимо Томе : Слава иек је на висини Богу, А на земљи нека мир завлада! Сада нам се исиуни чскање, Јер Спаситељ, Који нас посети, Од зала је избавио л.уде.
Од звезде се иаучили Теби Сунцу нрчвде — клањатн се, Спасо.
Познати Те с источне висине. О, Господе! нека Ти је слава!
К 0 Н Д А К.
Дјева дапас Падприродног рађа, Земл.а вертеп Пенриотуином даје, Ап1)Сли Гаи иастири славе, А мудраци путују са звездом, Јср за нас је рођено детенце, Бог, Који јч од увек, до века.
Небо, земља скуиише се данас, Састаше се рођеноме Вогу, Који с неба на земл.у се си^е, Куд је човек узишао сада. Телом Оиај видети се може, Који нам је невидл.ив но би1.у. Тога ради, славећи Га, појмо : Слава буди на висини Богу, Мир на земл.и ! — то је, Христе, дао, Подарио Твој долазак нама... Нек је слава, Спаситељу, Теби !
Тропари при читаау пророчанстава.
ТаЗно си нам у пећини рођеп, Ал небо Те казивало свему, Јер ка' уста имало је звезду II мудраце привело Ти, који Тврдом вером клаљаху се 'Геби. С п.има, Спасе, смилуј се и нама !
Стихире на литији са славом по великсм
Иек Ти слава, Живодавче, буде !
Мудране је учила, довела,
Да се вером ноклоне 'Гебика. Са п.има Тс заједно славимо.
Тебе, Боже, Који си несместљив. —
Ода Дјеве засјао си, Аристе, Ка' разумпо сунашце врлина И звезда Те у пећиии каза,
Перзијански цареви, мудраци, Кад су јавно познали : на земл.и Рођеног нам Пебеснога Цара, Тад — од сјајне упућени звезде У Витлејем достигли бејаху, Биране су дарове дочели: Злато, тамјан и мирисио уље, Клан.аху се, ничице паднувши, Јер видеше Безлетно Детенце, Које тамо у пећиии лежа.
павече >њу.
ОВЕТИЛАН.
Пе.бо, земл.о ! иророчаиски даиас Зарг. дуј се! анђели и људи Нек се свуда духовно веселе,
Посстио Спас од озго људе, Спас, Који је исток од истока Ј