Školski list

— 97 —

ШИСЛИ И ИЗРШ ЈАНА АМОСА КОМЕНСКОГА. Избележио их Љубомгр Ј1оти1. Човек није ништа друго, него хармонија и с ноља и изнутра. * :]: * 0, не будимо слепи, на знајло, да има човек у себи корења свакојаких хармонија од свих морала и крепости, само кад би умео из тога корења измамита грање. * Срамота је, што хоћемо да знамо само за своје опадање и нропадање, а ништа о подизању и нанредовању. «• * * Сваки је онакав, какво му је одгојење. * ❖ * На сваки начин пак и нада све друго треба науке и изображења свећеницвма и учитељима, да пошто имају: друге да просвећују и поучавају, не буду сами жижак без уља, свеће без свештила, мачеви без оштрице, вође без очију итд. * * * Чему се људи из малена привикну, то се лепи уз њих до седе им отарости, па било ово добро, било зло ; јер први су утисци трајни. * * * Ваљана школа јесте она, где се дух људски правим знањем свих ствари просвећује, нарав и обичаји уређују у облагорођавању јединства и хармоније, где се срце силним корењем у Бога испреплеће, а језик оспособљава за разноврсну милу речитост. * * * Да се звање постигне, не ваља да се младеж туче, луиа, мрцвари, те да киска, плаче и јауче, већ ваља настојати, да се сва настава врши само мило, вољно и љубазно. * * * Знање нека не буде површно, на име : да се само нешто за другим рецитује и говори, већ да сваки сам све ствари потпуно присвоји разуму, тако, да што зна, у истину зна, пгго уме, да уме тако иоуздано, као што види — да види, што држи — да држи. * * * Што је уређено и докле је уређеио, дотле постоји ; ако изађе где што из свога реда и колосека, није могуће да иостоји; руши се, квари, пропада, застаје, не иде, или иде странпутице и делимице. Ово се може доказати с много примера на природним и уметним стварима. * * * Настава се не темељи ни на чем другом, иего на доброј подели времена и на добром начину предавања.